Бели анђео — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Није мироноснице, него је мироносице (жене које носе свето миро)! И није Милешева него је Милешеве...итд.
Ред 1:
'''Бели анђео''' је део композиције ''МироносницеМироносице на Христовом гробу'' из цркве Вазнесења Христовог [[манастир Милешева|манастира МилешеваМилешеве]] и спада у најпознатије фреске Србије али се убраја и у велике домете европског сликарства. Сматра се једним од најлепших радова српске и европске уметности [[Средњи век|средњег века]].
 
На слици је представљенприказан [[анђео]] обучен у бео [[хитон]] који седи на камену и [[мироносица]]ма руком показује место Христовог [[васкрснуће|васкрснућа]], односно његов празан гроб. Рађен је слободним, широким потезима и одликује се монументалношћу и високом пластиком у моделирању.
 
Фреска се налази на јужном зиду западног [[травеј]]а и настала у [[13. век]]у као рад непознатих аутора Грка, школованих у [[Цариград]]у, [[Nikeja|Никеји]] и [[Солун]]у. У [[16. век]]у је преко ње насликана друга фреска па је Бели анђео био сакривен све до [[20. век]]а када је ова црква рестаурирана и горња слика уклоњена.
 
==Занимљивост==
==Занимљивости==
 
Први [[Сателитска телевизија|сателитски пренос видео сигнала]] 1963. између Европе и Северне Америке садржао је слику Белог анђела из Милешеве међу првим кадровима који су представљали поздрав Европљана према Американцима. Нешто касније, исти сигнал је био послат у свемир према могућим [[Ванземаљски облици живота|ванземаљским облицима живота]] . Бели анђео је одабран и за ову прилику јер је постао широм света препознат као симбол свеколиког мира.
 
Линија 18 ⟶ 17:
 
==Литература==
*Ђурић, В.Војислав Ј:. Ђурић, ''Историја српске културе'' - Сликарство у средњем веку, Дечје новине, Горњи Милановац, Удружење издавача и књижара Југославије, Београд, 1996.
{{клица-уметност}}