Авангардни филм — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
|||
Ред 3:
== Умјетници и филм ==
Филм је константно привлачио пажњу умјетника с почетка [[20. век|20. вијека]]. Ипак, та традиција тзв. авангардног филма није привукла пажњу шире публике, него се одржала изван комерцијалног филма и конвенционалне [[
Већ [[1910]]. године, неки умјетници (нарочито италијански [[футуризам|футуристи]]) су заговарали идеју по којој је филм идеалан медиј за постизање естетских вриједности које је представио модернистички покрет. Ипак, тек тридесетих година 20. вијека, јавља се једна кохерентна традиција авангардног филма. У тој деценији афирмише се као алтернатива управо консолидованој комерцијалној [[индустрија филма|индустрији филма]]. Период умјетничког филма који се тада развио, а који је француски сликар [[Фернан Леже]] описао као "освета [[сликарство|сликара]] и [[поезија|пјесника]] [[индустрија филма|индустрији филма]]", манифестовао се преко више различитих модернистичких школа.
Ред 15:
== Експеримент и сучељавање различитих идеја као мотор авангардног филма ==
Неопластицисти и конструктивисти, на примјер,
Ман Рејев ''Повратак разума'' (1924), је можда најрепрезентативнији филм тог периода у којем се на врло необичан и нелогичан начин мјешају слике у покрету и који траје не више од два минута. Дух филма је у традицији дадаистичке провокације и почиње одједном без уводне радње са кратким секвенцама [[
Рационалнији филмови кубиста и конструктивиста, такође су посветили пажњу дијалектици фигурације и апстракције. Ипак, њихове секвенце слика су пажљиво организоване и карактерише их визуелна хармонија. Еклектичне слике филма ''Механички балет'' чине суптилне варијације игре свјетлости које служе да би се пажња гледаоца усмјерила на те формалистичке теме и уједно представљају контраст анархичној диспозицији секвенци Ман Рејевог филма.
|