Хајделберг — разлика између измена

Током [[нацизам|нацистичког режима]] ([[1933]]-[[1945]]), Хајделберг је био снажно упориште [[Нацистичка партија|Нацистичке партије]], која је била и најјача странка на изборима прије 1933. Због тога, сви неаријевски радници Универзитета су били дискриминирани, а до почетка рата 1939. Универзитет је изгубио трећину запослених из расних и политичких разлога. Током [[Кристална ноћ|Кристалне ноћи]] [[9. новембар|9. новембра]] [[1938]], становници Хајделберга су спалили обе [[синагога|синагоге]] које су постојале у граду. Следећи дан је започела систематска депортација [[Јевреји|Јевреја]], а сматра се да је тада око 150 Јевреја послано у [[концентрациони логор Дахау]]. Непуне двиједве године касније, [[22. октобар|22. октобра]] [[1940]] током акције назване „Вагнер-Биркел“ око 6 хиљада Јевреја из околине, укључујући њих 280 из града Хајделберга депортовано је у концентрациони логор Герс у [[Француска|Француској]]. Током 1934/35 нацисти су направили огромни [[амфитеатар]] на брду Хајлигенберг на северном делу старог дела града, који им је служио за одржавање пригодних прослава, културних догађаја и слично, којима се славио [[националсоцијализам]].

Америчка војска је у [[Други светски рат|Другом светском рату]] ушла у Хајделберг [[30. март]]а [[1945]], којег су нацисти напустили дан раније, након што су уништили стари мост како би успорили напредовање савезника. У то време, он је био једино место за прелаз тешким [[оклопно возило|оклопним возилима]] преко Некара. Постоје неке теорије да је Хајделберг био поштеђен бомбардовања током Другог свјетског рата, пошто је [[Сједињене Америчке Државе|америчка]] војска хтјелахтела да користи град за смјештајсмештај својих трупа након рата. Стварни разлози су били то што Хајделберг није био ни индустријски и саобраћајни центар, па није постојало ништа толико вредно за бомбардовање. Стога су се ваздушни напади фокусирали на оближње индустријске центре [[Манхајм]] и [[Лудвигсхафен]]. Након рата, [[1945]]. је поново отворен Универтитет на иницијативу хирурга [[Карл Хајнрих Бајер|Карл Хајнрих Бајера]] и филозофа [[Карл Јасперс|Карла Јасперса]].