Ото Вагнер — разлика између измена

'''Ото Коломан Вагнер''' ({{јез-нем|Otto Koloman Wagner}}); рођен([[Пелцниг]] у близини [[Беч]]а, [[Аустрија]] [[13. јул]]а [[1841]], преминуо- [[Беч]], [[11. април]]а [[1918]]) био је аустријски [[архитектура|архитектаархитект]]. ЗвалиНазивали су га „оцем савремене бечке архитектуре“ и „учитељем читаве генерације“. Био је прфесорпрофесор уметничке академије у [[Беч]]у.

Рођен је у [[Пелцниг]]у, у близини [[Беч]]а, а образовање је стекао у Бечу и [[Берлин]]у. Студирао је архитектуру на Институту политехнике у Бечу, Академију ликовних уметности у Бечу и Академију грађевинарства у Берлину. У Вагнеровим првим делима преовлађују елементи [[Класицизам |новоренесансе и уметности историцизма]]. После почиње да развија мисли Ј. Г. Семпера о рационализму у архитектури ("шта није функционално не може бити лепо"). Године 1895. издаје теоретскотеоријско дело "Moderne Architektur"("Модерна архитектура"), у којем захтева примењени стил који је заснован на [[Функционализам |функционалности]], пригодном избору материјала и конструкцији. Главни је представник [[Бечка сецесија |бечке сецесије]]. Његово пследњепоследње дело се у значајном смислу приблизава каприближава [[Пуризам |пуристичкој архитектури]].