У раздобљу [[Ренесанса|ренесансе]] била су позната разна помоћна средства за тачно преношење [[Пропорције|пропорција]], на пример [[Камера опскура|камера опскура]], призма са огледалом, и нека друга. Такве справе су биле превасходно намењене научницима и уметницима да лакше савладају геометријску [[Перспектива|перспективу]] и постигну научну тачност, а већ крајем 17. века новоизмишљене справе сличног типа биле су намењене широј публици. Иза сваког од тих нових помагала налазила се идеја да се слика "по„по природи"природи“ може добити механичким средствима.<ref> Ту се налази веза цртачких помагала, па и Дирерове мрежице, са предисторијом фотографије. Наиме, стална жеља научника и уметника да достигну научну тачност, исправну перспективу и пропорције, током времена је резултирала открићем начина да се сачува слика иѕ природе, што је довело до изумевања фотографије.</ref>, Тиме се свакако хтела избећи не само рука уметника него и ексклузивност производа уметничке израде, до тада доступних једино богатим и повлашћеним друштвеним слојевима. Дирер је измислио и неколико других помагала да би студирао [[Перспектива|перспективна]] скраћења приликом цртања људског тела, [[Архитектура|архитектуре]] или [[Пејзаж|предела]].
== Опис помагала==
Дирерова мрежица се састоји од дрвеног оквира који стоји усправно на дрвеним ножицама. Оквир је могао бити ослобођен ножица уколико је потреба захтевала да се стави на сто, или нпр. у прозор, да би цртач цртао призор који види напољу. Оквир је унакрст премрежен канапима, тако да они чине мрежу (решетку) чију учесталост је цртач по потреби могао да мења ако провуче канапе кроз ближе или даље отворе на оквиру. Канапи на помагалу су били еластични, да би се могли премештати горе, доле, лево или десно, формирајући неограничен број конфигурација, укључујући и дијагоналне, што је било корисно за цртање [[Перспектива|перспективе]].
