|
'''Генерал-тужилац''' ({{Јез-рус|Генерал-прокурор}}) је био висока државна дужност [[Руска Империја|Руске Империје]], шеф [[Правитељствујушчи сенат Руске Империје|Правитељствујушчег сената]] и надзорник над законитошћу рада владиних установа.
== Историја ==
=== 18. вијек ===
Дужност генерал-тужиоца је била установљена од стране [[Петар Велики|Петра Великог]] [[12. јануар]]а [[1722]]. године. Претходна дужност је била дужност [[Генерал-ревизор Руске Империје|генерал-ревизор]]а ([[1715]] - —[[1718]]). Генерал-ревизор је имао мања овлашћења. Генерал-тужилац је истовремено био шеф сенатске канцеларије и руководио је сенатским радом; истовремено је руководио тужилаштвом које се састојало од тростепеног система контроле над Сенатом и свим административним и судским установама -— како централним тако и мјесним. Помоћник генерал-тужиоца у Сенату је био старији тужилац ({{Јез-рус|Обер-прокурор}}). Контролу над радом органа власти је вршио преко потчињених тужилаца и [[фискал]]а.
Првобитне обавезе генерал-тужиоца су биле да провјерава законитост сенатских одлука, а такође надзор над редом за вријеме засједања. Генерал-тужилац је био такође посредник између Сената и [[Император целесве Русије|императора]]. Од тада је улога Сената као активног органа власти порасла. Са друге стране, установљавање дужности генерал-тужиоца је лишило Сената његове раније независности; по закону је генерал-тужилац био раван цијелом Сенату, и често је имао већу власт од њега.
После смрти [[Петар Велики|Петра Великог]], улога генерал-тужиоца је опала заједно са опадањем утицаја Сената. Сва овлашћења су пренесена на [[Врховни тајни савјет Руске Империје]], установљен [[8. фебруар]]а [[1726]]. године. Дужност генерал-тужиоца је била фактички укинута. Старији тужилац Војејков је вршио номинално ову дужност, не имајући никаквог утицаја на Сенат.
У марту [[1730]]. године, после укидања Врховног тајног савјета од стране Ане Ивановне, Сенат је поново добио своја овлашћења, а у октобру је установљена поново дужност генерал-тужиоца. После годину дана када је основан нови централни орган власти -— Кабинет (у саставу од три кабинет-министра) утицај [[Правитељствујушчи сенат Руске Империје|Сената]] је поново опао и дужност је остала упражњена. У вријеме царовања од смрти Ане Ивановне до зацарења Јелисавете Петровне улога Сената је порасла, и дужност генерал-тужиоца је била установљена.
[[12. децембар|12. децембра]] [[1741]]. године, ускоро послије ступања на престо, императорка Јелисавета Петровна је издала указ о укидању Кабинета и поновном успостављању Правитељствујушчег сената. Генерал-тужиоцу је била потчињена силна [[Тајна канцеларија (Руска Империја)|Тајна канцеларија]].
[[1762]]. године, када је [[Катарина Велика]] ступила на престо, реформисала је Сенат. Послије неког времена генерал-тужилац је добио нове обавезе: руковођење правосуђем, финансијама, државном благајном, државним надзором над органима власти. Као и његови претходници на том мјесту, он је руководио органом политичке истраге -— [[Тајна канцеларија (Руска Империја)#Тајна експедиција|Тајном експедицијом]], »насљедницом« Тајне канцеларије. ПослеПослије [[1792]]. године круг обавеза генерал-тужиоца је био раздијељен између неколико чиновника.
=== 19. и 20. вијек ===
После реформе државне управе, коју је извршио [[Александар I Романов|Александар I]], [[1802]]. године, дужност шефа Сената је била сједињена са дужношћу [[Министар правде Руске Империје|министра правде]]. Генерал тужилац је имао сљедећа овлашћења: био је начелник тужилаштва и канцеларије Сената и вршио је надзор над радом државних службеника у судским надлештвима. Без коренитих измјена, дужност генерал-тужиоца је постојала до Фебруарске револуције 1917. године.
== Види још ==
| 