Генерал-прокурор — разлика између измена

'''Генерал-тужилац''' ({{Јез-рус|Генерал-прокурор}}) је био висока државна дужност [[Руска Империја|Руске Империје]], шеф [[Правитељствујушчи сенат Руске Империје|Правитељствујушчег сената]] и надзорник над законитошћу рада владиних установа.

 

 

Дужност генерал-тужиоца је била установљена од стране [[Петар Велики|Петра Великог]] [[12. јануар]]а [[1722]]. године. Претходна дужност је била дужност [[Генерал-ревизор Руске Империје|генерал-ревизор]]а ([[1715]]—[[1718]]). Генерал-ревизор је имао мања овлашћења. Генерал-тужилац је истовремено био шеф сенатске канцеларије и руководио је сенатским радом; истовремено је руководио тужилаштвом које се састојало од тростепеног система контроле над Сенатом и свим административним и судским установама — како централним тако и мјесним. Помоћник генерал-тужиоца у Сенату је био старији тужилац ({{Јез-рус|Обер-прокурор}}). Контролу над радом органа власти је вршио преко потчињених тужилаца и [[фискал]]а.

[[1762]], када је [[Катарина Велика]] ступила на престо, реформисала је Сенат. Послије неког времена генерал-тужилац је добио нове обавезе: руковођење правосуђем, финансијама, државном благајном, државним надзором над органима власти. Као и његови претходници на том мјесту, он је руководио органом политичке истраге — [[Тајна канцеларија (Руска Империја)#Тајна експедиција|Тајном експедицијом]], »насљедницом« Тајне канцеларије. Послије [[1792]]. круг обавеза генерал-тужиоца је био раздијељен између неколико чиновника.

 

 

После реформе државне управе, коју је извршио [[Александар I Романов|Александар I]], [[1802]], дужност шефа Сената је била сједињена са дужношћу [[Министар правде Руске Империје|министра правде]]. Генерал тужилац је имао сљедећа овлашћења: био је начелник тужилаштва и канцеларије Сената и вршио је надзор над радом државних службеника у судским надлештвима. Без коренитих измјена, дужност генерал-тужиоца је постојала до Фебруарске револуције 1917. године.