Википедија

Жан ле Рон д'Аламбер — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 1:
[[Слика:Jean_le_Rond_d%27Alembert_250px.jpg|мини250пх|десно|Даламбер]]
'''Жан ле Рон Даламбер''' (1717-1783) француски математичар и филозоф. Уз [[Дени Дидро|Денија Дидроа]], један је од најпознатијих енциклопедиста. Познат је и по својим математичким истраживањима ([[диференцијалне једначине]], [[парцијални изводи]]).
 
== Детињство ==
 
Даламбер је рођен [[16. новембар|16. новембра]] [[1717]]. у [[Париз]]у, као плод ванбрачне љубави списатељице и официра. Неколико дана касније, мајка га је оставила на степеницама капелецркве Сен-Жан-ле-Рон у Паризу, која се налази у близини северне куле [[Богородичина црква|Богородичине цркве]]. Обичај је налагао да добије име свеца заштитника капелецркве и тако постаде Жан ле Рон. Првобитно је био у сиротишту, али је врло брзо пронашао хранитељску породицу, и то тако што га је усвојила жена једног занатлије, стаклоресца. Официр Детуш, иако није званично признавао очинство, старао се о његовом образовању плаћајући му школовање.
 
 
Са дванаест година, уписује се на јансенитски колеџ Четири Нације (познат и под именом колеџ Мазарен) где студира филозофију, право и уметност, и постаје адвокат [[1738]]. Напослетку, почиње да се занима за [[медицина|медицину]] и [[математика|математику]]. Уписао се најпре под именом Дарамбер, које је затим променио у Даламбер, и које ће касније задржати током целога живота. [[1739]]., објавио је свој први рад из области математике о грешкама које је био уочио у Рејноовом делу ''доказана анализа'', књизи штампаној [[1708]]. из које се и сам Даламбер упознао са основама математике. Доцније, популарност коју је стекао захваљујућу свом раду из интегралног рачуна, омогућила му је да постане члан Академије наука [[1741]]., са свега 24 године. Две године касније, објављује ''Трактат о динамици'' у коме износи резултате својих истраживања о количини кретања. [[1746]]., Дидро упозаје Даламбера и ангажује га за рад на свом пројекту [[Енциклопедија|Енциклопедије]]. Следеће године, Дидро и Даламбер преузимају руковођење пројектом. [[1751]]., после пет година непрекидног рада преко две стотине састављача, излази први том Енциклопедије за коју је ''Предговор'' написао управо Даламбер. [[1757]]., долази до разлаза између њих двојице, и Даламбер напушта пројекат.▼
== Радна биографија ==
 
 
▲Са дванаест година, уписује се на јансенитски колеџ Четири Нације (познат и под именом колеџ Мазарен) где студира [[филозофија|филозофију]], [[право]] и [[уметност]], и постаје адвокат [[1738]]. Напослетку, почиње да се занима за [[медицина|медицину]] и [[математика|математику]]. Уписао се најпре под именом Дарамбер, које је затим променио у Даламбер, и које ће касније задржати током целога живота. [[1739]]., објавио је свој први рад из области математике о грешкама које је био уочио у Рејноовом делу ''доказана анализа'', књизи штампаној [[1708]]., из које се и сам Даламбер упознао са основама математике. Доцније, популарност коју је стекао захваљујућу свом раду изо интегралногинтегралном рачунарачуну, омогућила му је да постане члан Академије наука [[1741]]., са свега 24 године. Две године касније, објављује ''Трактат о динамици'' у коме износи резултате својих истраживања о количини кретања. [[1746]]., Дидро упозаје Даламбера и ангажује га за рад на свом пројекту [[Енциклопедија|Енциклопедије]]. Следеће године, Дидро и Даламбер преузимају руковођење пројектом. [[1751]]., после пет година непрекидног рада преко две стотине састављача, излази први том Енциклопедије за коју је ''ПредговорУводну расправу'' написао управо Даламбер. [[1757]]., долази до разлаза између њих двојице, и Даламбер напушта пројекат.
 
Постаје члан Француске академије наука са 23 године, и Берлинске академије наука са 28 година. [[1754]]., Даламбер је изабран за члана Француске академије наука, и остаје на месту секретара све до [[9. април|9. априла]] [[1772]].
Линија 24 ⟶ 28:
== Даламберова теорема ==
 
У ''Трактату о динамици'', изложио је Даламберову теорему која гласи: сваки полином n-тог степена са комплексним коефицијентима има тачно n корена у <math>Cmathbb{c}</math> (који нису нужно различити, треба водити рачуна о томе колико пута се појављује један исти корен). Ову теорему је доказао у XIX веку [[Карл Фридрих Гаус]].
 
 
== Даламберов критеријум за утврђивање конвергенције редова ==
 
Нека је <math>sum a_n</math> ред са позитивним сабирцима и нека однос <math>frac {a_{n+1}}{a_n}</math> тежи граничној вредности <math>L\geq 0</math>, тада за:
 
• L<1, дати ред чији је општи члан <math>u_n</math> конвергира
 
• L>1, дати ред дивергира
 
• за L=1, дати критеријум не тврди ништа
 
 
== Филозофија ==
 
Даламбер се упознао са [[филозофија|филозофијом]] на колеџу Четири Нације који је основао [[Мазарен]] и који су водили религиозни [[јансенисти]] и [[картезијанци]]. Више од филозофије интересовали су га древни језици и [[теологија]] (писао је о Посланици [[свети Павле|светог Павла]] Римљанима). По завршетку колеџа, дефинитивно је оставио по страни теологију посветивши се студијама права, медицине и математике. Првих година студија, сачуваће картезијанску традицију која ће заједно са њутновским принципима утрети пут савременом научном рационализму.
 
Рад на [[Енциклопедија|Енциклопедији]] са Дидроом и осталим мислиоцима тога доба омогућио му је да формализује своју филозофску мисао. ''Предговор'' Енциклопедије, инспирисан емпиријалистичком филозофијом [[Џон Лок|Џона Лока]] и објављен у заглављу првог тома ([[1751]].), често је с правом сматран истинским манифестом [[просветитељство|просветитељске филозофије]]. У њему је истакнута директна веза између развоја науке и друштвеног напретка.
 
Савременик века просветитељствапросвећености, детерминиста и [[атеизам|атеиста]] (у најмању руку [[деизам|деиста]]), Даламбер је, заједно са својим пријатељем [[Волтер]]ом, био зачетник борбе против религиозног и политичког апсолутизма, кога је тако вешто разоткрио у својим филозофским чланцима писаним за Енциклопедију. Збир продуховљених анализа сваког домена људског знања, изнетих у Енциклопедији, представља уистину праву филозофију науке.
 
У ''Експерименталној филозофији'', Даламбер је овако дефинисао филозофију: » Филозофија није ништа друго до примена разума на различите објекте на којима се он (разум) може стављати на пробувежбати. «▼
 
 
== Цитати ==
 
• » Само слобода делања и мишљења могу створити велике ствари «
 
• » Да ли има више знања онај који каже да су два и два четири од оног који ће се задовољити да каже да су два и два два и два? «
 
• » Превише читања може угушити генијалност «
 
• » Да би неко стекао право да се диви грешкама великог човека, треба најпре да уме да их препозна, када их време стави на проверу «
 
• » Природа човека, коме је образовање тако неопходно, је нерешива загонетка за самог човека, када је он (човек) осветљен само разумом «
 
• » Музика која не слика ништа, није ништа друго до буке «
 
• » Немирни дух који ствара нешто ново је увек незадовољан оним што је постигао, јер жели да види и даље од тога «
 
Категорија: Математичари
▲У ''Експерименталној филозофији'', Даламбер је овако дефинисао филозофију: » Филозофија није ништа друго до примена разума на различите објекте на којима се он (разум) може стављати на пробу. «
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Жан_ле_Рон_д%27Аламбер”