Википедија

Дробњаци — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 1:
Од шездесетих година [[19. век|19. вијека]] па до уједињења [[Дробњак]] је био у границама [[Црна Гора|Црне Горе]]. [[Дробњаци]] је име [[племе]]на, племенско, етничко, а не географско. Дробњаци, расељавајући се, носили су то име са собом, и име Дробњак, Дробњачки налазимо: у [[Лика|Лици]] и на [[Гласинац|Гласинцу]] као [[презиме]], у [[Бањани|Бањанима]] као име мјеста ([[Дробњачка међа]]), у [[Рисањ|Рисну]], у околини [[Београд|Београда]], у [[Подриње|Подрињу]], у порјечју западне [[Морава|Мораве]], као презиме, у [[Скопска Црна Гора|Скопској Црној Гори]], (као име села), на [[Косово|Косову]] се читав крај између [[Штимље|Штимља]] и [[Неродимље|Неродимља]] зове Дробњаци, у [[Кузмин]]у и [[Вучитрн]]у, као презиме, неколика села у [[Ибарски Колашин|Ибарском Колашину]] насељавају Дробњаци и тако се зову, око [[Нови Пазар|Новога Пазара]], као презиме и т. д.
 
Дробњак се први пут помиње као презиме (Бран Дробњак) [[1354]] г., а као племе [[1390]] г. Дробњаци су чисто [[Срби|српско племе]], племена код Срба не постоје без икакве туђе примјесе иа Дробњаци су очували су необично чистоћу [[Српски језик|језика]] и чистоћу [[Српски народни обичаји|народних обичаја]]. Дробњак је имао неку полу-аутономију и чувао је своју стару племенску организацију, која је била [[демократија|демократска]] и почивала на општем праву гласа, све до присаједињења [[Црна Гора|Црној Гори]]. На челу племена је био насљедни [[кнез]], а на челу војске [[војвода]], кога су бирали племеници на сабору, а потврђивао га [[везир]] у [[Травнику]]. [[Сабор]]у је предсједавао кнез, а право бирања имали су сви племеници, који су носили и који носе [[оружје]]. Одлуке су морале бити једногласне. Племе су основали: [[Вуловићи]], [[Ђурђићи]], [[Косорићи]], [[Томићи]] и [[Церовићи]], који су се у [[17. век|17 вијеку]] доселили из [[Бањани|Бањана]] у [[катун]]е у [[Дробњак]].<br>
Најпознатија Дробњачка братства су Косорићи, Караџићи, Чупићи, Церовићи, Зарубице и Јауковићи. На [[Ивица (планина)|Ивици]] и на [[Језера (планина)|Језерима]] су затекли [[Кричи|Криче]] (Кричкове), побили се с њима и протјерали их преко Таре у Кричак, гдје их има и данас. На Језерима је погинуо чувени крички војвода Калока. Племенска слава Дробњака је [[Св. Ђорђије]] (23/4). Скоро све су цркве и [[манастир]]и у Дробнацима посвећени Св. Ђурђу и сваки прави Дробњак мора славити Св. Ђурђа. Али да би могли ићи један другоме у посјету о [[Слава|слави]], многи славе [[Преслава|преславу]], и о преслави сијеку [[колач]], а о [[Ђурђевдан|Ђурђеву-дану]] само шаљу Пуњапуње и свијећу у цркву. Тако једни Томићи у Дробњацима славе [[Св. Никола|Св. Николу]], Караџићи [[Св. Аранђео|Св. Аранђела]], Абазовићи [[Савиндан|Савин-дан]], Косорићи [[Никољдан|Никољ-дан]] и т. д.
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Дробњаци”