Хрватска дијаспора — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 4:
==Сјеверна Америка==
==Јужна Америка==
У [[Јужна Америка|Јужну Америку]] Хрвати су почели пристизати [[1870е|1870их]] година. Најзначајније хрватске колоније до [[Први свјетски рат|Првог свјетског рата]] утемељене су у
==
[[Чиле]] представља једну од највећих хрватских насеобина ван матице. Након САД, у Чилеу живи други највећи број Хрвата ван [[Балкан]]а. По неким изворима, ту их живи око 400.000.<ref name="hrmigra">[http://hrvatskimigracije.es.tl/Diaspora-Croata.htm -{hrvatskimigracije.es.tl}-: „Хрватска дијаспора“] {{es}}</ref><ref>[http://www.hrvatski.cl/html/croatas.htm -{www.hrvatski.cl}-: „Хрватски имигранти“] {{es}}</ref>. Хрвати у Чилеу представљају један од водећих примјера успјешно интегрисаних странаца који су дошли са подручја гдје шпански језик није главни говорни језик. Многи забављачи, радници, умјетници и истакнути политичари са високим позицијама у земљи су Чилеанци хрватског поријекла.
===Аргентина===
Хрвата у Аргентини има преко 250,000.<ref name="hrmigra"/> Један од најуспјешнијих Хрвата у Аргентини, и истовремено један од првих досељеника, био је Никола Михановић, који је живио у [[Буенос Ајрес]]у. До 1909, око 30 година након што је дошао у Јужну Америку, Михановић је посједовао 350 пловила, укључујући 82 пароброда. До 1918. године, број његових запослених је био око 5000, већином из Далмације. На тај начин Михановић је значајно утицао на изградњу хрватске заједнице у Аргентини.
Други талас досељавања Хрвата у Аргентину је био знатно бројнији; до 1939. године око 15.000 Хрвата, већином пољопривредника, доселило се у Буенос Ајрес, [[Санта Фе]], [[Чако]] и [[Патагонија|Патагонију]] у потрази за бољим условима живота. Овај талас је пратио и знатан број свештеника.
Трећи талас, који је услиједио након Другог свјетског рата, био је највећим бројем политичког типа. Око 20.000 хрватских дисидената је пребјегло у Аргентину, а већина од њих је радило на грађевини, у изградњи јавних објеката итд.
==Аустралија==
Хрвати су се највише исељавали у [[Аустралија|Аустралију]] за вријеме 1960их и 1970их. 2006. године било је 118.051 становника (0,6%) који су се декларисали као хрватског поријекла.
==Европска унија==
===Њемачка===
Хрватска католичка мисија у [[Минхен]]у основана је [[1948]]. године. Са око 43.000 регистрованих вјерника једна је од најстаријих и највећих мисија у [[Њемачка|Њемачкој]] за католике Хрвате. Значајно досељавање у Њемачку забиљежено је крајем 1960их и почетком 1970их година, када је неколико стотина хиљада Хрвата, у потрази за бољим [[животни стандард|животним условима]], или, у мањем броју, због неслагања са [[Реал-социјализам|реал-социјалистичким]] режимом, као [[дисидент]]и, напустило простор СФРЈ.
===Уједињено Краљевство===
Хрвати у [[Уједињено Краљевство|Уједињеном Краљевству]] обухватају и оне који су се родили, и оне који су се доселили у УК. По попису из 2001. године, у Уједињеном Краљевству је било 6992 становника рођена у [[Хрватска|Хрватској]].<ref>[http://www.oecd.org/dataoecd/18/23/34792376.xls ОЕЦД: Земља рођења]</ref>
==Спорт у хрватској дијаспори==
| |||