Палмира — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот Додаје: ko:팔미라
мНема описа измене
Ред 39:
Током кризе 3. века, римски цареви су истовремено морали да воде борбу и са агресивним Сасанидима на Истоку и са разнородним варварским племенима на [[Рајна|Рајни]] и [[Дунав|Дунаву]]. Цар [[Валеријан (цар)|Валеријан]] је [[257]]. одбрану европских провинција поверио свом сину [[Галијен|Галијену]], док се сам упутио у рат са Персијом. Валеријан је [[258]]. поставио за намесника Сирије владара Палмире [[Оденат|Одената]]. Најзад, Валеријан је 260. катастрофално поражен и заробљен од стране персијског краља [[Шапур I|Шапура I]] који га је одвео у сужањство у своју престоницу [[Ктесифон]]. Тада је одбрану римског истока успешно преузео Оденат који је у неколико наврата поразио и Персијанце и узурпаторе. због тога му је Валеријанов син Галијен поверио заповедништво над читавим истоком. Оденат је тиме постао владар читавог римског истока и носио је различите титуле и римске и источњачке, мада никада званично није раскинуо своје везе са Римљанима. Када је Оденат пао као жртва атентата 266. или 267. власт је наследио његов малолетни син Вабалат у чије име је владала удовица [[Зенобија]].
 
За разлику од супруга, Зенобија није оклевала да иступи као самостална владарка и релативно лако је успела да заузме чак и [[Египат|ЕгиптаЕгипaт]]. Убрзо, својем краљевству је припојила и целокупну Сирију, тада римску провинцију, чиме је стигла и далеко на север. Поједине армије су чак зашле дубоко у [[Мала_Азија|Малу Азију]] чиме је под своју контролу ставила све битне трговачке путеве. Зенобијина владавина, иако просвећена и пуна толеранције, није трајала дуго. Већ [[272]]. године, искусни војсковођа, цар [[Аурелијан]] је кренуо да поврати своје територије. Прво је повратио Египат, затим Малу азију. У бици код Емесе је поразио целокупну Зенобијину армију и заузео Палмиру. Сама Зенобија је била одведена у заробљеништво. Док је њен син Вабалат умро током пута у Рим, Зенобија је доцније вођена у златним ланцима приликом прославе Аурелијанових тријумфа. Ипак, цар јој је поштедео живот и оженио је за једног римског сенатора са којим је живела у Тибуру.
 
И поред заробљавања њихове владарке, житељи Палмире су се [[273]]. поново побунили против римске власти. Аурелијан је предузео још један поход на Палмиру и овога пута је разорио град до темеља. После овог освајања, Палмира се више никада није опоравила.