Википедија:Стилски приручник/Писање српским језиком на Википедији — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
м Враћене измене Branka Malešević (разговор) на последњу измену корисника Maduixa
Ред 1:
{{пречица|[[ВП:СРПСКИ]]}}
Veleprodaja i maloprodaja auto-dijelova i opreme se takođe nalazi u krugu Preduzeća (ulaz sa tranzita). AUTOPREVOZ je tokom ove i u prošloj godini ostvario direktne kontakte i sklopio ugovore o poslovnoj saradnji sa svjetskim brendovima u proizvodnji auto dijelova i opreme te smo ovlašteni zastupnici - distributeri i direktni uvoznici kompanija:
{{смерница}}
Уређивање ове Википедије је једноставно, али обратите пажњу на следећих неколико важних савета у вези са писањем српским језиком на Википедији.
#Никада не -{'''uredjujte "clanke" [[аски|osisanom]]'''}- латиницом. Администратори ће их -{'''bezdusno'''}- обрисати.
#:Српски језик једноставно не познаје -{osisanu}- латиницу. Наши уредници немају времена да исправљају овакве текстове. Остављањем текстова или уношењем измена на -{osisanoj}- латиници нимало не помажете, већ само правите додатан посао уклањања ових измена.
#Можете уређивати '''потпуно равноправно''' српском ћирилицом или српском латиницом, већ како радије пишете.
#:Једноставно упутство за подешавање рачунара за писање српском ћирилицом (-{чћшђж}-) и српском латиницом (-{čćšđž}-) можете наћи овде: [[Википедија:Подешавање ћирилице и латинице]]. Већина наших уредника радије уређује ћирилицом.
#Али, чланак започет једним писмом се '''надаље уређује истим писмом'''.
#:Немојте преправљати чланак из једног писма у друго. Такве измене ће бити враћене без расправе. Уредник који започне уређивање чланка има право избора писма на којем ће он бити уређиван (дакле, ако Ви почињете нови чланак, писмо којим га Ви почнете ће бити писмо на којем ће чланак надаље бити уређиван). Постоје три изузетка од овог правила:
#:*Ако је чланак само [[Википедија:Клица|клица]] (једна до две реченице) и ако га значајно проширите (тако да почне да личи на прави енциклопедијски чланак), у том случају ви заправо пишете чланак из почетка и можете одабрати писмо по свом избору.
#:*Ако је чланак део серије најближе повезаних чланака (на пример, »Песма Евровизије 2006.« и »Песма Евровизије 2007.«), најбоље ће бити да сви чланци у серији буду писани истим писмом.
#:*Ако се чланак ''де факто'' мора превести из темеља, како је случај, на пример, са чланцима дословно преузетим са [[:sh:Glavna stranica / Главна страница|других]] [[:hr:Glavna stranica|јужнословенских]] [[:bs:Početna strana|Википедија]], тада можете, ако желите, приликом превода чланак преписати другим писмом.
#-{'''Никада nemojte мешати reči''' или čak појediначna слова}- у различитим писмима унутар истог чланка.
#:Ово делује естетски грозно, потпуно је неписмено, а може довести и до проблема са викивезама. Не заборавите: ћирилично -{»а«}- и латинично -{»a«}- су, на пример, потпуно различита слова, иако изгледају исто. Упоредите где вас воде ове две везе: [[Авала#Авалски торањ]] (сва ћирилична слова), [[Авала#Авaлски торањ]] (једно мало слово а је латинично). Онај ко их је куцао је вероватно замислио да обе воде на поднаслов »Авалски торањ«, али друга веза не води на право место, јер поднаслов са таквим »мешаним« поднасловом, наравно, не постоји (и не треба да постоји). Да је неко у чланку направио одељак под овим другим (неисправним) поднасловом, онда исправна веза не би водила на право место!!!
#Чланци писани ћирилицом треба да имају '''ћирилични наслов'''. Чланци писани латиницом треба да имају '''латинични наслов'''.
#:Ако сте погрешили, увек можете преместити чланак на исправан наслов (веза »премести« при врху екрана).
#Све чланке на Википедији '''можете једноставно читати''' на ћирилици или латиници, по свом избору.
#:Википедија на српском језику има софтверско решење (на које смо веома поносни) које омогућује равноправно читање чланака на оба писма, без обзира на писмо којим су писани, путем аутоматске, за читаоца неприметне, транслитерације изворног кода у одабрану варијанту приказа. Само изаберите везу -{»ћирилица«}- или -{»latinica«}- при горњем десном углу екрана. Или, ако сте пријављени, можете ово трајно подесити у подешавањима (веза »моја подешавања« при врху екрана), језичак »профил«, опција »варијанта језика«.
#Чланке можете потпуно равноправно писати српском '''екавицом''' или српском '''ијекавицом'''.
#:Већина наших чланака писана је екавицом, али имате потпуну слободу у избору наречја приликом писања нових чланака. Свакако има сваког смисла да чланци географски везани за подручја где се користи ијекавско наречје (Црна Гора, Босна и Херцеговина, Хрватска, западна Србија) буду писани тим наречјем. Као и за писмо, важи да чланци писани једним наречјем остају на том наречју. Икавско наречје није лингвистички кодификовано и није подржано на Википедији. Једног дана, волели бисмо да имамо и софтверско решење које би омогућило читање свих чланака на наречју по избору, али се за сада се сви чланци читају оним наречјем којим су писани. Свакако направите преусмерења са екавског облика речи на ијекавски и обрнуто. На пример:
#::[[млијеко]] → [[млеко]],
#::[[средњи век]] → [[средњи вијек]].
#Користите '''ознаке за спречавање транслитерације''' за текст за који не желите да се аутоматски пребацује.
#:Текст који треба да остане у оригиналу, попут изворних имена, назива и страних речи, ставите унутар ознака <code><nowiki>-{...}-</nowiki></code> ознака и он ће бити приказиван онако како је написан без обзира на одабрану варијанту. На пример, текст
#::-{<code><nowiki>Сергеј Брин (-{Сергей Михайлович Брин}-) је суоснивач компаније Гугл (-{Google}-).</nowiki></code>}-
#:ће бити приказан као
#::-{<code><nowiki>Сергеј Брин (Сергей Михайлович Брин) је суоснивач компаније Гугл (Google).</nowiki></code>}-
#:у ћириличној варијанти приказа, и као
#::-{<code><nowiki>Sergej Brin (Сергей Михайлович Брин) je suosnivač kompanije Gugl (Google).</nowiki></code>}-
#:у латиничној. Текст унутар језичких шаблона попут {{tl|јез-енг}} се аутоматски не транслитерише.
#Користите '''отворене и затворене наводнике'''.
#:Правопис српског језика не познаје '''"'''равне'''"''' наводнике. Можете користити '''„'''српске'''“''' и '''»'''француске'''«''' отворене и затворене наводнике, по жељи (радије без мешања унутар истог чланка). Обе врсте наводника можете убацивати једноставним кликом из траке са алаткама испод поља за уређивање. Или, ако уређујете помоћу независног уређивача текста, вероватно га можете подесити тако да аутоматски убацује отворене и затворене наводнике.
#Стране речи је '''потребно преводити или транскрибовати независно од писма''' на којем уређујете.
#:Правопис српског језика налаже превод или транскрипцију (са јасним правилима избора) страних имена, назива и туђица у ћириличном тексту. У латиничном тексту, Правопис у одређеном подскупу случајева допушта и писање страних имена у оригиналу, али имајте на уму да је потребно да страна имена могу прочитати и они који конкретан страни језик не познају.
#'''Ако имате питања у вези са правописом''', транскрипцијом или преводом страних речи:
#:Увек их можете поставити на [[Википедија:Трг/Правописна питања]], који прате заинтересовани уредници. Или, можете прво потражити одговор на следећим страницама:
#:*[[Википедија:Основе српског правописа]]
#:*[[Википедија:Неке правописне и језичке недоумице]]
#'''Наслови''' који не треба да подлежу транслитерацији:
#:Додајте <code><nowiki>__БЕЗКН__</nowiki></code> на сам врх чланка. Ово је згодно за чланке чији је наслов, рецимо, симбол хемијског елемента, назив песме на страном језику, и сличне речи које се, према правопису српскога језика увек пишу изворним писмом. Немојте ово користити према личном нахођењу, само зато што бисте »волели« да чланак који сте написали увек има наслов у оригиналу, написан латиничним писмом. Латинични наслов над ћириличним текстом (и обрнуто) није у складу са правописом српскога језика, осим изузетака који се наводе у Правопису.
#'''Исправно сортирање у категоријама'''
#:Ако латинични чланак додате у категорију без додатне напомене, он неће бити на исправном месту, јер ће бити сортиран према свом (латиничном) наслову. Тако, на пример, да је чланак [[Sara Konor]] додат у категорију »Измишљени ликови« напросто помоћу -{<code><nowiki>[[Kategorija:Izmišljeni likovi]]</nowiki></code>}-, он би био сортиран под латиничним словом -{»S«}-, потпуно одвојено од осталих (ћирилицом написаних) чланака у тој категорији. Уместо тога, треба користити синтаксу
#::-{<code><nowiki>[[Kategorija:Izmišljeni likovi|Конор, Сара]]</nowiki></code>}-
#:при чему по конвенцији у свим категоријама користимо ћирилично сортирање, и то, како је правилно у српском језику, по презимену. Овако ће чланак бити сортиран под ћириличним словом -{»К«}-, где му је и место. Не заборавите да корисник који претражује категорију не зна, и вероватно не жели да зна, којим писмом је написан чланак који жели да нађе. Ако постављате чланак у више категорија одједном, можете за све одједном задати исти начин сортирања помоћу магичне речи -{<code>DEFAULTSORT</code>}-, овако:
#::-{<code><nowiki>{{DEFAULTSORT:Конор, Сара}}</nowiki></code>}-
#::-{<code><nowiki>[[Kategorija:Izmišljeni likovi]]</nowiki></code>}-
#Приликом '''укључивања шаблона''' у чланак, у подразумеваној варијанти приказа се шаблони приказују писмом којим су они написани, не писмом којим је писан чланак око њих.
#:Ово значи да ће, ако укључите ћирилични шаблон у латинични чланак, он ипак бити приказиван ћирилицом оним корисницима који нису изабрали варијанту приказа (који, дакле, гледају чланке без интервенције транслитератора). Ово је непожељно. Упитајте се: ако је шаблон заиста потребан, да ли је мој чланак део блиско повезане серије чланака? Ако јесте, можда би цео чланак требао бити на писму којим су писани остали чланци ове серије. Може бити да је шаблон ипак потребан, али да чланак ипак стоји за себе и може бити писан другим писмом. У том случају треба да пресловите шаблон и на писмо којим пишете. Ако немате искуства, биће најлакше да се обратите на [[Википедија:Трг/Техника]], где ће вам неко радо пресловити жељени шаблон.
 
Срећно уређивање и, не заборавите, увек можете поставити своја питања на [[Википедија:Трг/Помоћ]]!
Ovlašteni zastupnici sljedećih kompanija
Vazdušni ventili, servo uređaji, disk pločice, kočione čeljusti, kompresori, setovi za reparaciju
Filteri (gorivo, ulje, vazduh, klima)
Motorna ulja, ostale vrste ulja (za mjenjače, diferencijale, kočiono ulje, ATF), maziva, GLYSANTIN (rashladna tečnost za eliminisanje korozije)
Gume za teretni program, vazdušni jastuci, remenje (kaiševi)
Direktni uvoznici sljedećih proizvođača
Zaptivke, semerinzi, gumice, membrane, O-ringe
Amortizeri za teretni program
Termostati
Mehanizmi za podešavanje kočnica
Gume za teretni program
Kardanska vratila, krstovi kardana, poluosovine
Vodene pumpe, uporne spone
Dijelovi za manuelne mjenjače
Dijelovi za automatske mjenjače i retardere
 
[[Категорија:Помоћ]]
 
Većinu proizvoda imamo na lageru u krugu preduzeća, kvalitet proizvoda je garantovan a ciene izuzetno povoljne. Sve dodatne informacije vezano za paritet isporuke, plaćanja, cijene i eventualni rabat možete dobiti na sljedećim brojevima: