Азима — разлика између измена

АЗИМА ({{јез-гр|ἄζυμα}}, {{јез-лат|azyma}} бесквасни [[хлеб]], преснац). Употребу бесквасног хлеба у обреду [[Евхаристија|Евхаристије]] цариградски патријарх [[Михаило Керуларије]] ([[1000]]-[[1058]]) наводи као једну од "латинских [[јерес|јереси]]". У полемици између Запада и Истока (XI-XIV), Латини који употребљаваху бесквасни хлеб названи су "азимити". Источна Црква противи се употреби азиме за евхаристијски хлеб, аргументујући свој став овако: тоје остатак јудејске пасхе (Изл. 12,15-18; Пон. Зак. 16,4,8; Мт. 26,17); приликом установљења Евхаристије (Мк. 14,22; 2. Кор. 11,23) Христос је узео "хлеб", то јест квасни хлеб; [[апостоли]] и прва [[Црква (грађевина)|Црква]] нису узимали азиму (Дела 2,42); азима прасликује смрт а не живот, док квасац представља душу у телу, односно непропадљиви елемент (Јн. 6,31,35,48, 51); употреба азиме изврће смисао Тајне Вечере, јер би она била проста пасхална вечера а не установа Евхаристије, Тајне [[Нови Завет|Новога Завета]]; употреба азиме указује на посебну евхаристијску западну теологију.