Нићифор Нинковић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
нови чланак: нићифор нинковић |
Нема описа измене |
||
Ред 27:
== О рукопису мемоара ==
[[Рукопис]] мемоара Нићифора Нинковића пронађен је у оставштини [[Сима Милутиновић Сарајлија|Симе Милутиновића Сарајлије]]. [[Народна библиотека Србије|Народној библиотеци]] у Београду уступио га је, [[1947]]. године, Милорад Милутиновић.
Своје казивање Нинковић је забележио у пет свезака већег формата, а текст писан мастилом је на многим местима избледео, поготово на рубовима.
Ред 33:
Рукопис нема наслова. На првом листу стоји: ''Предиеловије'', а испод тога: ''Премили и прељубезни роде мој Србски''. Тек на омоту треће свеске писац је ставио наслов: ''Жизниописанија моја (од 1807. до 1842.год.)''.
Рукопис је неуређен до те мере да је могуће претпоставити да је у питању концепт коме писац није стигао да да коначан облик. Није га поделио на главе и поглавља, није издвојио [[дијалог]]е, писма и документа којима се служио. Новим ставом је започињао једино у оним случајевима када је био принуђен да, због својих честих сеоба, за дуже време одложи писање и то је чинио редовно са напоменом: „''Довде писано у Смирни''“ или „''Одавде што следи писано у''...“. Нинковић је веома ретко исправљао текст, тако да је његова мисао на
Највећу тешкоћу за савременог читаоца представља непрегледно [[језик|језичко]] и [[правопис]]но шаренило Нинковићевог текста. Писао је народним [[српски језик|српским језиком]] с доста елемената [[славеносрпски језик|славеносрпског]] и великим бројем туђица. Етимолошку основу покушао је да подреди неким својим, незваничним, правилима која је стварао од случаја до случаја. Ипак, био је упознат са извесним правописним основама реформе Вука Караџића, па се у ортографији рукописа могу наћи Њ, Љ, Ћ, Ђ, Џ и Ј. Понекад бележи и слово Х, али несистематично.
Поред матерњег, Нинковић се, нарочито у дијалозима, служио и многим европским језицима: [[турски језик|турским]], [[грчки језик|грчким]], [[немачки језик|немачким]], [[румунски језик|румунским]], [[словачки језик|словачким]], [[мађарски језик|мађарским]], [[руски језик|руским]] и [[латински језик|латинским]]. Те језике он је писао [[ћирлица|ћирилицом]] (турски, румунски, руски, словачки), [[латиница|латиницом]] (мађарски, латински), готицом (немачки) и новогрчким писмом. У свој речник унео је изузетно велики број турцизама и, уопште, туђих речи.
Све ове особине Нинковићевог рукописа довеле су до хаотичности и делимичне нечитљивости.
| |||