Шумадијско-војвођански дијалекат — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 1:
{{извори}}
{{сређивање}}
{{Сххсјезици}}
Шумадијско-војвођански дијалекат припада групи млађих штокавских (новоштокавских)дијалеката. Заступљен је у највећем делу северозападне Србије, у Срему, Шумадији, највећем делу Бачке и Баната (осим крајње северозападног дела Бачке, где се бовори икавски и крајњег југоисточног дела Баната, који је захваћен косовско-ресавским дијалектом). Овим дијалектом говоре и Срби у Мађарској и Румунији.▼
'''Шумадијско-војвођански дијалекат''' припада групи млађих штокавских (новоштокавских) дијалеката.
ВАЖНИЈЕ ОСОБИНЕ. - четвороакценатски систем у којем неакцентовани вокали могу долазити само после акцентованих слогова и нова деклинација, тј. промена са генитивом множине на -а и са једним обликом за датив, инструментал и локатив множине на -има/-ама. Некадашњи глас јат замењен је са е, уз више недоследности, па име облике ''мудрији, новији; нисам, ниси (а не мудреји, новеји, несам, неси)'';јат је дало -и и у падежним облицима као што су: жени, мени, овим, оним. Гласа х углавном нема у овом дијалекту. Група -ао сажима се у о: пево, чито.▼
== Простор на ком се дијалекат простире ==
▲
Овим дијалектом говоре и Срби у Мађарској и Румунији.
== Важније особине ==
* четвороакценатски систем у којем неакцентовани вокали могу долазити само после акцентованих слогова и нова деклинација, тј. промена са генитивом множине на -а и са једним обликом за датив, инструментал и локатив множине на -има/-ама.
▲
* Група -ао сажима се у о: пево, чито.
Овај дијалекат дели се на северносрбијански и војвођански поддијалект.
Овај дијалект је ушао у основу српског књижевног језика у својој целини.
==Види још==
*[[српскохрватски језик]]
*[[српски језик]]
*[[ијекавски изговор]]
*[[штокавско наречје]]
*[[златиборски говор]]
*[[источнохерцеговачки дијалекат]]
[[Категорија:Лингвистика]]
[[Категорија:Дијалекти]]
[[Категорија:Српски језик]]
[[Категорија:Новоштокавски дијалекти]]
|