Апостолско прејемство — разлика између измена

[[Image: ApostoliSaHristomJovanomBogorodicom.jpg|right|thumb|''Апостоли са Христом, Јованом Крститељем и Богородицом'']] '''АПОСТОЛСКО ПРЕЈЕМСТВО''' (лат. successio) - прејемство, наследство, слеђење, праћење): начин којим [[Црква]] чува јединствену и сталну структуру [[Апостоли|апостолства]] [[Дванаесторица|Дванаесторице]] у свом историјском континуитету. [[Црква]] је саздана на ''"темељу апостола"'' (Еф. 2,20), у смислу да [[Дванаесторица]] формирају јединствену скупину, са јединственом мисијом у оснивању [[Црква|Цркве]]. Сам [[Исус Христос|Христос]] оснива заједницу Дванаесторице Апостола као прави узор Цркве, структуру која јемчи њен историјски континуитет и њено својство тела Христова. То се види и из тога што је прослављени [[Света Тројица|Син]] послао [[Свети Дух|Духа Светога]] да потврди ту апостолску структуру као прави основ Цркве. Оснивање историјске Цркве на дан [[Педесетница|Педесетнице]] јесте догађај Светога Духа, а присуство Апостола на дан [[Педесетница|Педесетнице]] чини део тог догађаја. То се види на [[Православље|Православној]] икони Педесетнице, која приказује или замишља празан "престо" [[Исус Христос|Христов]], Духа Светога у виду [[Богојављење|голуба]] и круг светих [[Апостоли|Апостола]] окренутих према свету који излази "у сусрет" Христовим "сведоцима". Према томе, у стварности [[Педесетница|Педесетнице]], и сам догађај силаска [[Свети Дух|Светог Духа]] и оснивања [[Црква|Цркве]], избор и слање Апостола, формирају нераздвојну целину. Ако се историјска [[Црква]] не може замислити без присуства и делања [[Свети Дух|Духа Светога]], она се такође не може замислити без "колегијума" [[Апостоли|Апостола]] Христових. Јер, Апостоли окружују Христа не само у Његовом земаљском животу него и у [[Рај|Његовом Царству]] (Лк.Лука 22,30). На крају века, [[Исус Христос|Христос]] ће се опет јавити окружен Својим Апостолима (Откр. 21, 14; уп. 20,4), што зна чизначи да апостолско прејемство има не само историјски него и есхатолошки смисао (Лк.Лука 10,20).

Позивање на [[Апостоли|Апостоле]] има суштинску вредност и обавезно је за оне који организују прве хришћанске општине. [[Св. Апостол Павле|Павле]], [[Св. Апостол Лука|Лука]], [[Св. Апостол Јаков|Јаков]], [[Св. Апостол Јован|Јован]], сви дефинишу своје служење и власт у односу са "[[Дванаесторица|Дванаесторицом"]], у терминима непосредног континуитета са њиховим личностима и њиховим учењима (Гал. 2 ,9). Тај континуитет има садржај и својство представљања: ''"Јер вам предадох (παρεδοκα) оно што примих"'' (1. Кор. 15,11). [[Тертулијан]] тражи да свака [[Црква|црква]] покаже порекло свога апостолства, кроз непрекинуто прејемство епископа[[Епископ]]а, са једним од Апостола или апостолских ученика (De praescriptione haereticorum XXXII, 1, стр. 13). За СветогСв. Кипријана, јединство Цркве чува се исповедањем вере [[Св. Апостол Петар|Апостола Петра]]. Свака Црквацрква или епископ[[Епископ]] који ту веру исповеда налази се у прејемству [[Св. Апостол Петар|Апостола Петра]] (0О јединству Цркве, 4-5, стр. 28-30).

Главни аспекти апостолског првјемствапрејемства могу се овако изложити: [[Апостоли|апостолство]] је јединствена установа у Цркви, не само прва у поретку служења (1. Кор. 12,28). Зато се не може говорити о преношењу апостолата "[[Дванаесторица|Дванаесторице"]] у терминима историјског продужетка. Епископство[[Епископ]]ство је неопходно за идентификовање прејемства са апостолским периодом, мада после смрти последњег Апостола, није нека замена за апостолство нити је на истој равни са њим.

[[Црква]] је тражила да поистовети апостолско "порекло" епископа[[Епископ]]а кроз списак [[Рукополагање|хиротонисаних]] епископа у непосредној линији од једног Апостола или његових наследника. Но, то историјско апостолско прејемство није ограничено на епископат или на [[Рукополагање|хиротонисано]] свештенство: низ [[Светитељи|Отаца Цркве]] наглашавају и континуитет у учењу или апостолској дидаскалији. Зато [[Црква]], у свим главним видовима свога живота, јесте у апостолском прејемству. Сви одговарају за апостолство вере, а не само јерархија (в. ЈЕРАРХИЈЛ и СВЕШТЕНСТВО). Апостолски колегијум, који окружује [[Исус Христос|Христа]], јесте слика [[Црква|Цркве]]. Та се слика репродукује у свакој помесној заједници где се налази епископ[[Епископ]] окружен [[Свештеник|свештеницима]] (Јаков и свештеници, Дела 21,18). Оваква [[Икона|икона]] Цркве, Христос окружен Својим Апостолима, представљена је под видом епископа[[Епископ]]а и његових [[Свештеник|презвитера]]. Иначе, подобно аналогији коју прави Свети[[Св. Игњатије]], епископ[[Епископ]] је "слика" [[Света Тројица|Оца]], а не апостола[[Апостоли|Апостола]], који су представљени преко [[Свештеник|презвитера]] и [[Ђакон|ђакона]] који су Христова слика. То значи да онако као што [[Исус Христос|Христос]] и [[Апостоли]] чине јединство, исто тако епископ[[Епископ]], [[Свештеник|свештеник]] и [[Ђакон|ђакон]] чине скуп (в. ЕПИСКОП).

У апостолском прејемству, или боље рећи свештеном или јерархијском, [[Црква]] оправдава свој континуитет са апостолским колегијумом у његовој целини, не са апостолима узетима индивидуално. Континуитет не значи само прејемство од индивидуе на индивидуу епископа, него континуитет између заједница и Цркава које се сабирају око епископа. У чину [[Рукополагање|хиротоније]], сама [[Црква]] идентификује свога пастира. Однос [[Исус Христос|Христос]]-апостол[[Апостоли|Апостол]]-епископ[[Епископ]] не ствара се, дакле, изнад [[Црква|Цркве]]. Апостоли нису индивидуални извори [[Благодат|благодати]] свештенства, јер они сачињавају целину. Апостоли се могу узети одвојено, али њихово индивидуализирање води ка еклисиолошком моделу непознатом у првој Цркви. На пример, полазећи од апостолског колегијума који окружује [[Св. Апостол Петар|Апостола Петра]], [[Римокатоличка црква|римокатоличка еклисиологија]] говори о колегијалности епископа која на челу има Петровог наследника.

Имајући у виду да је епископ[[Епископ]] структурна база помесне Црквецркве, колегијалност епископа јесте сведочанство саборности Цркавацркава. Пошто је апостолско прејемство ланац ваљаних [[Рукополагање|хиротонија]], међупричешћивање (међузаједничарење) се темељи на апостолности хиротонија.

У Првој посланици Коринћанима (око 96. год.), [[Св. Климент Римски]] (90-100) даје веома важно сведочанство о томе да су [[Апостоли]], који су примили власт од Христа, а Христос од Бога, установили епископе и ђаконе за заједнице које се осниваху (наводи Ис. 60,17). Сем тога они су уредили да се непрекинуто прејемство чува у епископском служењу, а да заједница бира наследнике онима које су [[Апостоли]] на почетку поставили.