'''Крајња нужда''' представља [[институт]] одређен чланом 20 [[кривични законик|КЗ]] РС, раније чланом 10 са истом садржином. Ради се о институту којим се регулише питање сукоба и интереса правних добара у случају опасности, у корист правног добра које се заштићује повредом другог правног добра или интереса другог лица, физичког или правног, а које није криво за настанак опасности. Институт крајње нужде, попут [[нужна одбрана|нужне одбране]] и [[незнатна друштвена опасност|незнатне друштвене опасности]] је институт који негира постојање кривичног дела. Сви они припадају општим основама, односно онима који су [[закон]]ом изричито предвиђени, те се могу јавити код сваког кривичног дела и код сваког учиниоца. Из законске дефиниције произилази да је за постојање крајње нужде у сваком конкретном случају потребно кумулативно постојање одређених услова или претпоставки. ОдредбаОсим у [[кривични законик|кривичном законику]] [[Србија|Србије]], одредба сличног садржаја постоји и у Кривичном законику [[Црна Гора|Црне Горе]] (чл. 11. КЗ РЦГ), а постојала је и у кривичном законику [[Југославија|Југославије]].
