Константин III — разлика између измена

{{otheruses2Друго значење2|Константин}}

Пре него што је изабран за цара будући Константин III је био обичан војник у римској [[Британија (провинција)|Британији]]. Пошто је [[Magister militum|врховни заповедник]] западноримских војски [[Стилихон]] у току [[406]]. повукао бројне војнике са [[Рајна|Рајне]] и из Британије како би бранио Италију од најезде [[Готи|готског]] краља [[Радагајст|Радагајста]]а, у римској Британији је дошло до побуне. Већ [[406]]. за противцара је изабран извесни [[Марко (узурпатор)|Марко]], а затим и [[Грацијан (узурпатор)|Грацијан]] и најпосле, пре свега због свог имена по историчару Орозију, и Константин. Одмах пошто је извикан, Константин је 407. прешао [[Ла Манш]] са главнином британских војски тако да се та година сматра традиционалном годином коначног римског повлачења са [[Британска острва|Британских острва]].

У [[Галија|Галији]], Константин III је затекао тешку ситуацију пошто су [[31. децембар|31. децембра]] [[406]]. племена [[Вандали|Вандала]], [[Свеви|Свева]] и [[Алани|Алана]] прешла залеђену Рајну и кренула да пустоше и пљачкају по Галији све до [[Пиринеји|Пиринеја]]. Њихов траг су следили [[Бургунди]] и [[Аламани]]. У таквим приликама Константин је све своје снаге сконцентрисао на придобијање римских полуга власту у Галији и заузимање рајнских прелаза. Са друге стране, цар [[Хонорије]] и Стилихон су у Константину видели већу опасност по западноримски двор и послали су против њега царску војски под командом Гота [[Сар (војсковођа)|Сара]]. Пошто је Константин одбио Сара и ставио под своју власт територије северно од [[Алпи|Алпа]], Стилихонов положај, оптерећен и оптужбама о сарадњи са [[Аларик I|Аларихом]] и његовим [[Визиготи|Визиготима]]ма, је био тешко уздрман тако да је оптужен за велеиздају и погубљен [[22. август|22. августа]]а [[408]]. године. У току лета [[408]]. Константин III је утврдио своју резиденцију у галском граду Арелату ([[Арл|Арлу]]у) и свог сина [[Констанс (узурпатор)|Констанса]] је прогласио за [[цезар (титула)|цезара]] и са војсковођом [[Геронтије|Геронтијем]]м га је послао да заузме и [[Хиспанија|Хиспанију]]. У Хиспанији су Константинови људи, по речима [[Олимпијодор из Тебе|Олимпијодора из Тебе]], заробили неколико Хоноријевих рођака и недуго затим их побили у Галији. Сам Хонорије је у то време био тешко притиснут од стране Визигота и у [[Равена|Равени]] је спремно прихватио емисаре који су затражили признање Константинове титуле [[Август (титула)|августа]]. Као легитимни представник [[Теодосијева династија|Теодосијеве династије]] и у сваком погледу старији август по рангу, Хонорије је признао Константина за савладара и у знак признања му послао пурпурни царски плашт. Ипак, [[Византија|источноримски]] двор у [[Константинопољ|Константинопољу]]у никада није признао Константина за члана царског колегијума. Догађаји који су уследили су показали да је Хоноријево признање било и врхунац Константиновог царевања.