Античка трагедија — разлика између измена

'''Античка трагедија''' или '''грчка трагедија''' је [[позориште|позоришни]] жанр који је настао у [[античка Грчка|античкој Грчкој]]. Своју најзначајнија форму стекла је у 5. веку п. н. е. Најважнији писци трагедија су [[Есхил]], [[Софокле]] и [[Еурипид]].

 

 

== Постанак и развој ==

Трагедије су извођене за време празника у част бога [[Дионис]]а, о [[Дионисијама|Великим или Градским Дионисијама]] од 9. до 13. дана месеца елафеболиона (март-април) и о [[Ленеје|Ленејама]] од 11. до 13. антестериона (фебруар-март). Том приликом су се надметала три трагичка песника, сваки једном трилогијом, или, ако се рачуна и сатирска драма, тетралогијом, и три или пет комичких песника, сваки једном [[античка комедија|комедијом]]. Тетралогије су обично представљале једну органску, садржајну целину обрађујући један и то исти [[мит]]. То није био увек случај; свака трагедија могла је да буде посебна садржајна целина. О такмичењу састављан је записник који се звао дидаскалија. Дидаскалија је садржала назив архонта, празник, имена песника и хорега који су се надметали, натписе драма којима су се песници такмичили, имена протагониста и судијску оцену.

Грчка трагедија се развила из хорских приредби ритуално-религијске природе. У њима је хорска песма била праћена свирком и игром која је садржала драмски елемент. Игра је «представљала» (првобитно значење грчке речи мимезис) неки мит строго стилизованим и конвенционалним начином глуме. Развијена атичка трагедија сачувала је сва три основна елемента хорске приредбе из које је потекла: хорски, драмски и религиозни елемент. Од самих почетака грчка трагедија била је у вези са култом бога Диониса (првобитно сеоски и вегетативни), распрострањеним међу средњим и нижим слојевима грчког становништва. Код старих Хелена приказивање трагедије представљало је службу богу, део државног култа и по томе се хеленска трагедија разликовала од потоњих, модерних. Ширењу и јачању култа бога Диониса допринели су грчки тирани у 6. веку п. н. е. који су на тај начин покушавали да сузбију друштвени утицај аристократа у чијим су рукама били култови старијих, олимпијских божанстава. За време владавине атинског тиранина [[Пизистрат]]а око године 535. п. н. е. први пут је изведена трагедија о Великим или Градским Дионисијама. И током 5. века п. н. е. приказивање трагедија било је саставни део пролећних светковина.

Творцем трагедије сматра се песник [[Теспид]] (око 535. п. н. е.). Њему се приписује увођење првог глумца и маски. Непоуздани су и подаци да је Теспид увео пролог и говорне одсеке у хорску приредбу из које произишла трагедија. [[Фриних]]у се приписује увођење маске за женске ликове и тетраметар, а развоју трагедије је допринео обрадом тема тешких патњи и страдања из митологије.