Бански двори — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 7:
Историја Банских двора је почела почетком [[19. век]]а када је [[Хрватски Сабор|Сабор]], који је заједно столовао са Загребачком жупанијом до [[1807]]. године, донео одлуку да се купи кућа у којој ће се уз Сабор моћи сместити и највиши судови и банови. Годину дана касније бан Игнац Гулај је продао саборску палату загребачкој жупанији и купио кућу бана Фердинанда Кулмера на западној страни Марковог трга, како би добио нову кућу за трајан стан банова, седиште судова, архиву јавних списа и краљевинских књига, односно саборских записника. Ипак ту није било довољно простора за саборска заседања, а таквим је распоредом у првом реду решено питање стана за бана, па је палата и добила назив „банска палача“, а касније „бански двори“.
Za vreme [[SFRJ]] bili su sedište izvršne vlasti i predsedništva [[SR Hrvatska|SR Hrvatske]]. [[1990]]. godine Banski su dvori postali sedište [[predsednik Republike Hrvatske|predsednika Republike Hrvatske]] te hrvatske Vlade. [[7. oktobra]] [[1991]]. godine Banske dvore raketirao je zrakoplov [[JNA]], s ciljem atentata na tadašnjeg predsednika Republike [[Franjo Tuđman|Tuđmana]] predsednika [[
Banski dvori nalaze se na listi zaštićenih kulturnih dobara Republike Hrvatske.
| |||