Тријас — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот Мења: vi:Kỷ Trias |
м Решавање вишезначних одредница помоћу бота: Перм - Changed link(s) to Перм (периода) |
||
Ред 1:
'''Тријас''' је [[геолошка периода]] која обухвата време од око пре 245 до око пре 202 [[Мегаанум|-{Ma}-]] (милиона година). Као прва периода [[мезозоик|мезозоика]], тријас се јавља након перма [[Перм (периода)|перм]], а пре [[јура (период)|јуре]]. И почетак и крај тријаса су обележени [[масовно изумирање|масовним изумирањем]]. Масовно изумирање којим је завршен период тријаса је однедавно јасније детерминисано, али, слично као и с многим другим геолошким периодама, наслаге [[стена]] које одређују почетак и крај су јасно идентификоване, док почетак и крај сваке периоде варира за неколико милиона година.
Каркатеристичне наслаге тријаса су црвени [[пешчар]]и и [[евапорат]]и који сугеришу постојање топле и суве климе. Нема никаквих доказа о [[глацијација|глацијацији]]; по ономе што се може закључити, није било леденог покрова нигде на копну. [[Суперконтинент]] [[Пангеа]] се почео раздвајати током тријаса, али се још није распао; ипак су забележене прве поморске наслаге које сведоче о првом [[расед]]у, којим је раздвојен Њуџерси од Марока, те се датирају у касни тријас. Због ограничене обале суперконтиненталне масе, морске наслаге тријаса су релативно ретке у свету, упркос њиховом присутству у Западној Европи, где се тријас први пут проучавао. У Северној Америци, на пример, морске наслаге су ограничене на неколико локација у западном делу. Тако је [[стратиграфија]] тријаса углавном темељена на организмима који су живели у лагунама или високо-сланом околишу, као ''-{[[Estheria]]}-'' ракови.
Ред 57:
==Развој органског света==
Изумирање већине познатих [[палеозоик|палеозојских]] [[животиње|животињских]] [[врста (биологија)|врста]] на крају палеозоика створило је услове за развој нових. Најбројнији бескичмењаци у морима тријаса свакако су били [[амонити]]. Они су доживели процват (развијали се све брже и задобијали све сложенију структуру) тако да је током тријаса постојало доста нових врста, поред преживелих [[Перм (периода)|перм]]ских. У тријасу је било познато око 450 [[род (биологија)|родова]], са више од 2900 врста амонита. [[Фосил]]и амонита представљају карактеристичне фосиле за целу [[мезозоик|мезозојску]] еру, јер имају мало вертикално, а велико хоризонтално распрострањење (живели су, у [[геологија|геолошком]] смислу, релативно кратко, али су насељавали велике морске површине). Такође, много већи значај него раније имају и друге групе [[мекушци|мекушаца]], јер се број њихових родова повећао у односу на [[палеозоик]]. [[Шкољке]] у тријасу имају веома велики значај и доживљавају прави процват, о чему говори појава преко 2000 родова и врста.
Од морских [[кичмењаци|кичмењака]] заступљени су [[плакодонти]]. Њих карактеришу плочасти зуби распоређени по непчаним костима. Хранили су се молускама са тврдом љуштуром. Достизали су величине и до 2,5 метара. [[Парни екстремитети]] су им били преображени у весла. Тријаски плакодонти су били без [[оклоп]]а, са високом [[лобања|лобањом]] и широком њушком.
| |||