Љубомир Клерић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Допуна података.
Ред 2:
 
== Биографија ==
Рођен је у породици немачких досељеника. Након основне школе прелазипрешао са породицом у Београд, где мењаје променио презиме из Клер у Клерић, а име Јулиус мења у Љубомир. Године 1862. године завршио је Прву мушку београдску гимназију и уписао се на Технички факултет [[Велика школа|Велике школе]], где је завршио две године студија. Након студија стипендиран је од стране државе као „државни питомац“ нада би се школовао у Рударској академију у [[Фрајбург]]у, Немачка. У зимском семестру прелазипрешао је на ЦиришкуПолитехнику политехникуу [[Цирих]]у, Швајцарска, где изучаваје изучавао машинску струку, након чега се враћавратио у Фрајбург, гдезавршио завршавашколовање Рударскуу академијуРударској академији и полаже „дипломски испит из рударства“дипломирао. Љубомир Клерић је први српски дипломирани инжињеринжењер - стручњак у тојобластима за које се школовао. Године 1869. отишао је у [[Берлин]], и у Рударској академији завршио специјалистичке курсеве из областирударства.
 
== Дело ==
1869. одлази у [[Берлин]] на Рударску академију где завршава специјалистичке курсеве из рударства.
=== Инжењерска делатност ===
Радио је у Рударском одељењу Министарства финансија Кнежевине Србије, на истраживању гвожђа у Африци и рудишта на [[Рудник]]у и [[Космај]]у, а после српско-турског рата 1878. као члан екипе рудара ратника, предвођене Р. Хофманом, одлази у ослобођене крајеве на геолошка истраживања терена. На Авали (Шупља стена) 1882. пронашао лежиште живе и са Ђорђем Вајфертом и др. акционарима основао акционарско друштво за експлоатацију живе.
 
=== Патенти ===
Патентовао је више направа са применом у рударству (размерник, бушилица за дубоке бушотине, направа за ломљење камена...). Изумео је поларни [[пантограф]] (1875), [[тракториограф]] (1892), апарат за цртање кривих линија другог реда (1899). Са тракториографом је механичким путем конструсао ирационалне, трансцендантне бројеве [[пи|π]] и [[Број е|е]]. Бавио се проучавањем „телеметра“ и том приликом је конструисао, испитао и израдио нови тип телеметра и подесио га „за мерење одстојања на бојном пољу“.
Бавио се углавном теоријском механиком, написао више научних радова и универзитетски уџбеник „Теориска механика“.
 
== Књиге ==
1872. изабран је за редовног члана [[Српско учено друштво|Српског ученог друштва]] у чијем Гласнику је публиковао своје радове. Након уједињења са [[Српска краљевска академија|Српском краљевском академијом]] 1892. постаје секретар Академије природних наука.
Бавећи се теоријском механиком, написао више научних радова и универзитетски уџбеник ''Теориска механика I-III''. Објавио је 48 књига и радова из механике и математке (потпунији списак у каталозима [[Народна библиотека Србије|Народне библиотеке Србије]], одн. [[Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“|Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“]] у Београду).
 
== Политичка делатност ==
У [[српско-турски рат|српско-турском рату]] учествовао је као минер и награђен је Медаљом за храброст и [[Таковски крст|Таковским крстом]], а [[Белгија|белгијски]] краљ [[Леополд II од Белгије|Леополд II]] га је наградио Леополдовим орденом.
За министра просвете и црквених дела постављен 1895, за министра народне привреде 1897, а нешто касније и за члана Државног савета.
 
== Признања, одликовања ==
Умро је као државни саветник у пензији 21. јануара 1910. у Београду, где је сахрањен на [[Ново гробље у Београду|Новом гробљу]].
Године 1872. изабран је за редовног члана [[Српско учено друштво|Српског ученог друштва]] у чијем ''Гласнику'' је публиковаообјављивао своје радове. Након уједињења саоснивања [[Српска краљевска академија|СрпскомСрпске краљевскомкраљевске академијомакадемије]] 1892(СКА) 1891. постаје секретар АкадемијеОдбора природнихза наука.природне науке СКА.
У [[српско-турски рат|српско-турском рату]] учествовао је као минер и награђен је Медаљом за храброст и [[Таковски крст|Таковским крстом]], а [[Белгија|белгијски]] краљ [[Леополд II од Белгије|Леополд II]] га је наградио Леополдовим орденом.
 
== Занимљивост ==
Клерић је предложио [[Никола Тесла|Николу Теслу]] за дописног члана Српске краљевске академије, 1894.
 
Умро је као државни саветник у пензији 21. јануара 1910. у Београду, где јеи сахрањен на [[Ново гробље у Београду|Новом гробљу]].
 
==Литература ==
* ''Енциклопедија српског народа'', Београд : Завод за уџбенике, 2008, 501.
 
==Спољашње везе==