Љубомир Клерић — разлика између измена

Рођен је у породици немачких досељеника. Након основне школе прелазипрешао са породицом у Београд, где мењаје променио презиме из Клер у Клерић, а име Јулиус мења у Љубомир. Године 1862. године завршио је Прву мушку београдску гимназију и уписао се на Технички факултет [[Велика школа|Велике школе]], где је завршио две године студија. Након студија стипендиран је од стране државе као „државни питомац“ нада би се школовао у Рударској академију у [[Фрајбург]]у, Немачка. У зимском семестру прелазипрешао је на ЦиришкуПолитехнику политехникуу [[Цирих]]у, Швајцарска, где изучаваје изучавао машинску струку, након чега се враћавратио у Фрајбург, гдезавршио завршавашколовање Рударскуу академијуРударској академији и полаже „дипломски испит из рударства“дипломирао. Љубомир Клерић је први српски дипломирани инжињеринжењер - стручњак у тојобластима за које се школовао. Године 1869. отишао је у [[Берлин]], и у Рударској академији завршио специјалистичке курсеве из областирударства.

Патентовао је више направа са применом у рударству (размерник, бушилица за дубоке бушотине, направа за ломљење камена...). Изумео је поларни [[пантограф]] (1875), [[тракториограф]] (1892), апарат за цртање кривих линија другог реда (1899). Са тракториографом је механичким путем конструсао ирационалне, трансцендантне бројеве [[пи|π]] и [[Број е|е]]. Бавио се проучавањем „телеметра“ и том приликом је конструисао, испитао и израдио нови тип телеметра и подесио га „за мерење одстојања на бојном пољу“.