Љубомир Клерић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Допуна података. |
||
Ред 2:
== Биографија ==
Рођен је у породици немачких досељеника. Након основне школе
== Дело ==
=== Инжењерска делатност ===
Радио је у Рударском одељењу Министарства финансија Кнежевине Србије, на истраживању гвожђа у Африци и рудишта на [[Рудник]]у и [[Космај]]у, а после српско-турског рата 1878. као члан екипе рудара ратника, предвођене Р. Хофманом, одлази у ослобођене крајеве на геолошка истраживања терена. На Авали (Шупља стена) 1882. пронашао лежиште живе и са Ђорђем Вајфертом и др. акционарима основао акционарско друштво за експлоатацију живе.
=== Патенти ===
Патентовао је више направа са применом у рударству (размерник, бушилица за дубоке бушотине, направа за ломљење камена...). Изумео је поларни [[пантограф]] (1875), [[тракториограф]] (1892), апарат за цртање кривих линија другог реда (1899). Са тракториографом је механичким путем конструсао ирационалне, трансцендантне бројеве [[пи|π]] и [[Број е|е]]. Бавио се проучавањем „телеметра“ и том приликом је конструисао, испитао и израдио нови тип телеметра и подесио га „за мерење одстојања на бојном пољу“.
== Књиге ==
1872. изабран је за редовног члана [[Српско учено друштво|Српског ученог друштва]] у чијем Гласнику је публиковао своје радове. Након уједињења са [[Српска краљевска академија|Српском краљевском академијом]] 1892. постаје секретар Академије природних наука. ▼
Бавећи се теоријском механиком, написао више научних радова и универзитетски уџбеник ''Теориска механика I-III''. Објавио је 48 књига и радова из механике и математке (потпунији списак у каталозима [[Народна библиотека Србије|Народне библиотеке Србије]], одн. [[Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“|Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“]] у Београду).
== Политичка делатност ==
У [[српско-турски рат|српско-турском рату]] учествовао је као минер и награђен је Медаљом за храброст и [[Таковски крст|Таковским крстом]], а [[Белгија|белгијски]] краљ [[Леополд II од Белгије|Леополд II]] га је наградио Леополдовим орденом.▼
За министра просвете и црквених дела постављен 1895, за министра народне привреде 1897, а нешто касније и за члана Државног савета.
== Признања, одликовања ==
Умро је као државни саветник у пензији 21. јануара 1910. у Београду, где је сахрањен на [[Ново гробље у Београду|Новом гробљу]].▼
▲Године 1872. изабран је за редовног члана [[Српско учено друштво|Српског ученог друштва]] у чијем ''Гласнику'' је
▲У
== Занимљивост ==
Клерић је предложио [[Никола Тесла|Николу Теслу]] за дописног члана Српске краљевске академије, 1894.
▲Умро је као државни саветник у пензији
==Литература ==
* ''Енциклопедија српског народа'', Београд : Завод за уџбенике, 2008, 501.
==Спољашње везе==
|