Славко Гавриловић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м је променио име чланку Slavko Gavrilović у Славко Гавриловић: Чланак писан ћирилцом
сређено
Ред 1:
'''Славко Гавриловић''' ([[1. фебруар]] [[1924]]. у [[Сремске Лазе|Сремским Лазама]] — [[15. септембар]] [[2008]].) био је био српски историчар и академик [[Српска академија наука и уметности|САНУ]].
{{почетник|17|12|2009}}
'''Славко Гавриловић''' ([[1. фебруар]] [[1924]]. у [[Сремске Лазе|Сремским Лазама]] — [[15. септембар]] [[2008]]) био је српски историчар и академик [[Српска академија наука и уметности|САНУ]].
 
== Биографија ==
 
Рођен је 01. фебруара 1924. године у Сремским Лазама код Винковаца у земљорадничкој породици Живка и Вемије Гавриловић. Основну школу завршио је у родном селу, а шест разреда гимназије у Винковцима[[Винковци]]ма. Седми разред гимназије завршио је у [[Сремски Карловци|Сремским Карловцима]] школске 1941/42., а потом је прекинуо школовање и вратио се у родни крај.
 
Прикључио се [[Народноослободилачки покрет|Народноослободилачком покрету]] [[1943]]. и у њему остао до [[1945]]. када је наставио школовање и наредне [[1946]]. матурирао у гимназији у [[Нови Сад|Новом Саду]]. Исте године (1946)је уписао је студије историје на [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофском факултету]] у Београду[[Београд]]у. Дипломирао је [[1951]]. године дипломским радом из Опште историје новог века.
 
Од септембра [[1949]]. био је стално запослен у Средњој фискултурној школи у Земуну[[Земун]]у, а потом је од [[1951]]. до [[1953]]. био професор Учитељске школе у Призрену[[Призрен]]у, када је положио и државни стручни испит у Београду. У септембру [[1953]]. прешао је на дужност кустоса[[кустос]]а у Војвођански[[Музеј Војводине|Музеју музејВојводине]] у Новом Саду, да би [[1955]]. био изабран за асистента на групи за историју [[Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду|Филозофског факултета]] у Новом Саду. Априла [[1956]]. докторирао је са тезом „''Аграрни покрет у Срему и Славонији почетком -{XIX}- века''“ и исте године изабран за доцента на катедри за Историју народа Југославије новог века.
 
У наставничком звању као ванредни и редовни [[професор]] био је све до почетка [[1988]]. када је прешао у Историјски институт [[САНУ|Српске академије наука и уметности]] у Београду, задржавши се истовремено као предавач у скраћеном радном односу на Филозофском факултету у Новом Саду. У историјском институту налазиоје себио унаучни звању научног саветникасаветник, а вршио је и функцију председника Научног већа све до пензионисања.
 
Умро је 15. септембра 2008. године. Сахрањен је у Сремским Карловцима.
 
== Научне институције ==
 
За дописног члана САНУ изабран је новембрау новембру [[1978.]], а за редовног члана децембрау децембру [[1985]]. године. Приступну беседу„беседу ''Учешће Срба у друштвеном и политичком животу Хрватске и Славоније у првој половини 19. века'' одржао је [[14. јунајун]]а [[1986]]. године.
 
У Одељењу историјских наука САНУ руководио је одбором за историју српског народа од -{XVI}- до -{XVIII}- века, као и Одбором за историју Српске револуције 1803 - 1830. Неколико пута је био и на челу Сентандрејског одбора САНУ.
 
У Одељењу историјских наука САНУ руководио је одбором за историју српског народа од -{XVI}- до -{XVIII}- века, као и Одбором за историју Српске револуције 1803 - 1830. Неколико пута је био и на челу Сентандрејског одбора САНУ.
 
Био је стални члан [[Матица српска|Матице српске]], члан њеног управног одбора. Био је први уредник ''Зборника Матице српске за историју''“и и члан уређивачког одбора ''Српског биографског речника''.
 
== Истраживања ==
Линија 29 ⟶ 25:
== Награде ==
 
Добитник је Октобарских награда Београда и Новог Сада и награде за животно дело [[Универзитет у Новом Саду|Универзитета у Новом Саду]].
 
== Дела ==
 
* ''Аграрни покрети у Срему и Славонији почетком -{XIX}- века'', Београд 1960;
* ''Срем у револуцији 1848-1849'', Београд 1963;
* ''Војводина у време Првог устанка'', Нови Сад 1974;
* ''Срем од краја -{XVII}- до средине -{XVIII}- века'', Нови Сад 1979;
* ''Хајдучија у Срему у -{XVIII}- и почетком -{XIX}- века'', Београд 1986;
* ''Јевреји у Срему у -{XVIII}- и првој половини -{XIX}- века '', Београд 1989;
* ''Из историје Срба у Хрватској, Славонији и Угарској (-{XV-XIX}- век)'', Београд 1993;
* ''Срби у Хабсбуршкој монархији 1792-1849'', Нови Сад 1994;
* ''Личности и догађаји из доба Првог српског устанка'', Нови Сад 1996.
Линија 48 ⟶ 44:
* ''О историји и историчарима'', [[Чедомир Попов]], Сремски Карловци - Нови Сад 1999;
* ''Енциклопедија српске историографије'', прир. [[Сима Ћирковић]] и [[Раде Михаљчић]], Београд 1997;
* ''Знамените личности Срема од -{I}- до -{XXI}- века'', Сремска Митровица 2003.