Дуглазија — разлика између измена

У постојбини налази се у западном дјелу Сјеверне Америке. Њезин [[ареал]] протеже се у правцу сјеверозапад – југ, од 52. паралеле у [[Британска Колумбија|Британској Колумбији]] до 37. паралеле у [[Калифорнија|Калифорнији]] и [[Нови Мексико|Новом Мексику]], на пространству од Тихог океана до 104. меридијана у [[Тексас]]у. Обиљежен је горским ланцем Стјеновитих планина, који почиње у Енглеској Колумбији у Канади и завршава у Новом Мексику, пробијајући се дубоко у правцу истока, према континенту у свом централном сектору између 50. и 60. паралеле. То продирање иде чак до 100 – тог меридијана у Колораду. На западу од овог раздоља, на релативно кратој удаљености од обале Пацифика и паралелно са њим, протежу се дуги планински ланци од мањег значаја. Океану најближи планински ланац је ланац Обалног Горја -{(Coast Range)}-, који се протеже од Канаде до Калифорније. Више у унутрашњост на југу од 50 – те паралеле, диже се ланац Каскада -{(Cascade Range)}- и још више на југу [[Сијера Невада (САД)|Сијера Невада]]. Налази се у дјеловима са много падавина (преко 2.000-{mm}- годишње у приморју), али и са мало падавина (400 -{mm}- у унутрашњости и на југу). Дуглазији пријају умјерена љета и благе зиме које немају ни у једном мјесецу просјечну температуру испод -{0ºC}-. Због великог ареала развио се читав низ екотипова са различитим узгојним својствима. Од свих варијетета и форми најбоље резултате показала је зелена дуглазија -{(''Pseudotsuga menziesii var. viridis Asch. Et Graebn.'')}- , која се одавно узгаја у европи, не само у парковима него и у шумским културама<ref>-{Pavari, A. 1959: Rod Pseudotsuga u Americi. Savjetovanje o plantažama i kulturama brzog rasta, Varaždin. Zbornik radova: Četinari brzog rasta. Beograd 25-42.}-</ref>.