Квенија (језик) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот Додаје: hr:Quenya jezik |
м Правопис и/или генералне преправке |
||
Ред 17:
Квенија (-{Quenya}-) је [[вештачки језик]] који је у својим делима створио енглески писац [[Џ. Р. Р. Толкин]]. Овај језик се среће у његовим делима и као:
*'''Високо-виловњачки'''
*'''Високи говор Нолдора'''
Ред 32:
*'''-{Nimiryê}-''' (на [[адунајски језик|адунајском]])
*'''-{Golódrin}-''' или '''-{Goldolambë}-''' (на [[Телерин|телерину]])
*'''-{Cwenglin}-''' или '''-{Cwedhrin}-''' (на гномском, једном од раних [[Џ. Р. Р. Толкин|Толкинових језика]]).
==Историја језика==
Ред 52:
==Настанак језика==
Квенија (првобитно зван ''-{Qenya}-'') је настала врло рано, чак можда и око [[1915]]. године. Чини се да је те године двадесеттрогодишњи [[Џ. Р. Р. Толкин|Толкин]] саставио »Лексикон Квенје« [''-{Qenya Lexicon}-''], један од најстаријих 'речника' виловњачког језика. До облика који се јавља у »[[Господар прстенова|Господару прстенова]]«, који је мање-више коначан, било је безброј измена и граматике и речника, али основна фонетска структура је присутна од почетка.
[[Џ. Р. Р. Толкин|Толкин]] је и након изласка »[[Господар прстенова|Господара прстенова]]« наставио да дотерује квенију, јер је то био, по речима његовог сина Кристофера,: »''Језик какав је он желео, језик његовог срца''«. Језик се највише ослања на структуру и граматику [[фински језик|финског]] и [[латински језик|латинског]] језика, а донекле, мада у много мањој мери, и [[грчки језик|грчког]].
Најдужи пример квеније у »[[Господар прстенова|Господару прстенова]]« је [[Галадријела|Галадријелин]] ламент, познат под насловом ''-{Namárië}-'', који се може наћу на самом крају поглавља ''Збогом Лоријену'' ([[Господар прстенова|ГП I – Књига II – стр. 430.]]):
Ред 137:
==Фонолошка структура==
У квенији постоји пет кратких и пет дугих самогласника (''a'', ''e'', ''i'', ''o'', ''u'' и ''á'', ''é'', ''í'', ''ó'', ''ú''). Изговор самогласника је истоветан као у [[српски језик|српском језику]]. Због специфичности читања самогласника у [[енглески језик|енглеском језику]], [[Џ. Р. Р. Толкин|Толкин]] је писао двотачку (дијарезу) над неким самогласницима, па тако у речи ''Manwë'' дијареза означава да се ''е'' на крају речи чита (одн. да није немо), или у ''Eärendil'' означава да се одвојено читају оба самогласника, и ''е'' и ''а'', а не као у енг. ''ear''.
Постоји шест дифтонга ''ai'', ''au'', ''oi'', ''ui'', ''eu'', ''iu'' (јавља се још и седми, ''ei'', али само у неколико речи и није сигурно да је дифтонг).
Ред 143:
Сугласници се читају фонетски, осим неколико изнимака, па се тако ''hy'' у ''[[Hyarmen (Тенгвар)|hyarmen]]'' [''југ''] чита као немачко ''ch'' у ''ich-Laut''. За разлику од 'каснијих' [[Виловњачки језици (Толкин)|виловњачких језика]], у квенији не постоји звучно-безвучни пар ''th''-''dh'' (''þ''-''ð''). У раној фази језика се безвучно ''þ'' стопило са ''s'' и по изговору се не разликује, али се и даље писало са [[Тенгвар|тенгвом]] ''[[Súlë (Тенгвар)|súlë]] [←thúlë]'', а не са ''[[Silmë (Тенгвар)|silmë]]'' (види [[Тенгвар]]). Плозиви ''b'', ''d'' и ''g'' се јављају само у сугласничким кластерима ''mb'', ''nd/ld/rd'' и ''ng'', а никада самостално. Речи у квенији почињу само са четири врсте кластера и то ''qu'' (=''cw''), ''ty'', ''ny'' и ''nw'', али под условом да се полусамогласници '' '' и '' '' рачунају у сугласнике. Речи се завршавају углавном на самогласник или, ређе, на сугласник (најчешће ''t'', ''s'', ''l'', ''n'' и ''r'').
Начин записивања латиницом је [[Џ. Р. Р. Толкин|Толкин]] базирао на [[латински језик|латинском језику]], тако да је читање слично. Сугласник ''c'' се чита као ''к'', ''y'' као ''ј'' (тако да се ''ny'' и ''ly'' читају као ''нј'' и ''лј'', а не као ''њ'' и ''љ''), ''qu'' као ''kw'', ''x'' као ''кс''.
==Основе граматике==
Ред 153:
Падежи у квенији су:
* '''''номинатив''''' – основни, неизмењиви облик именице који нема посебан суфикс. Именица у номинативу има функцију субјекта глаголу.
* ['''''акузатив'''''] – овај падеж се користио у [[Валинор|Валинору]], али се он изгубио касније у [[Средња земља (Толкин)|Средњој земљи]] и номинатив је преузео његову функцију. Он се градио продужавањем последњег самогласника у речи (
* '''''генитив''''' – се гради додавањем суфикса ''-o'' на реч, осим на оне које се завршавају у номинативу на ''-o'', када се суфикс додаје на корен речи (Varda → Vardo, не Vardao). Ако се именица завршава на ''-o'', онда је генитив 'невидљив', односно, не разликује се од номинатива. Генитив множине има суфикс ''-on'' (нпр. Silmaril (ном. јед.) → Silmarilli (ном. множ.) → Silmarillion (ген. множ.)). У овом се случају генитивни наставак не додаје на корен речи, већ на саму реч, тако да је генитив множине Silmarillion а не Silmarilon.
* '''''посесив''''' [познат још и као ''асоцијатив'' или ''адјектив''] – функција овог падежа је да означи припадање, односно, да субјект који описује именица припада или потиче од некога/нечега. (''róma Oroméva'' значи ''Оромеов рог'', али у смислу »рог који припада/је припадао Оромеу у тренутку када се говори (садашњост или прошлост«). Суфикс за овај падеж је ''-va'', односно за именице које се завршавају на сугласник ''-wa''.
Ред 324:
* '''''прошло свршено време'''''
* '''''будуће време'''''
Осим ових, може се срести и давно прошло време ('''''плусквамперфект'''''), али се њиме [[Џ. Р. Р. Толкин|Толкин]] није много бавио.
===Придеви===
Ред 340:
===Заменице===
Заменице су у квенији мали проблем. Постоји много непознаница, а проблем компликује и мноштво различитог материјала који је [[Џ. Р. Р. Толкин|Толкин]] написао током година у којем је често мењао своје мишљење по овом питању. Овде изложен систем је састављен из многих извора који се могу наћи како у књигама, тако и на интернету, и као такав не мора представљати тачан систем, већ је арбитраран и подложан променама.
====Показне заменице====
| |||