Народно неимарство — разлика између измена

*'''Двоћелијске'''- куће које се касније граде су одвојиле становање од штале за стоку. Састоје се од "куће" и "собе" и овај облик је врло раширен у нашим крајевима.

'''Најпримитивнији облик''' који сељак подиже је наслон, па се пребаце [[рог]]ови и то се покрије са сламом, једноћелиска кућа, која се ради и данас на привременим стаништима. Овакав облик зграде се по некад укопа у земљу. Огњиште се налази у средини и нема димњака и дим излази преко крова.

Овај тип станишта се гради у широким просторима где постоје шуме и најстарији је тип зграда у овим пределима. Може бити једноћелиска или двоћелиска а у каснијим временима се додаје остава и трем. [[Брвнара]] код нас већ представља прошлост јер данас дрва нема. Покривала се сламом, [[луб]]ом или шиндром- дрвеним кровом од дашчица, која се у Србији не поставља под нагибом тако да је кров виши од зидова. У Србији су се градиле брвнаре од [[Дрвене конструкције |дрвених конструкција]] које су испуњене блатом. Брвнаре се јављају у широком простору и постоје динарске и алпске брвнаре.

У шумадији се гради двоћелијска кућа са сличном диспозицијом, ентеријером и намештајем као и у поморављу, и гради се као бондручара, на падини и има и задња врата која су омогућавала домаћину да напусти кућу преко задњег излаза у случају опасности. Ова врста зграде је и бондручара осаћанка.

Куће се постављају плански. Села су парцелисана по ортогоналном систему и земљиште је парцелисано управно на улицу. У Панонији се гради кућа од блата- [[набој]]а у тзв. ушореним насељима збијеног типа за разлику од насеље разбијеног типа која се налазе у брдским пределима. [[Војвођанска кућа]] има предњу собу, задњу собу и кујну, са јужне стране се налази велики трем- [[гонг]] који се до улице завршава девојачком собом у свом развијеном облику. Огњиште се налази у средњем делу и типа је отвореног огњишта са димњаком који се налази изнад њега и он се украшава. У собама се налазе сељачке пећи које се ложе из кујне. Кућа се покрива трском а касније и [[бибер цреп]]ом. Прозори се налазе на југу и западу. Овај тип куће се задржао до данашњих дана и иста се диспозиција користи и у доба [[барок]]а и [[Сецесија |сецесије]]. У доба барока и сецесије се на својеврсне начине украшава прочеље зграде.

[[Шиптарска кућа]] се развила у несигурним временима и права је мала тврђава. На [[Косово и Метохија |Косову и Метохији]] развио се спратни тип куће, у приземљу је једна просторија у којој је степениште и стока, спрат служи за дневни боравак, собе кухиња и остава или клозет на [[конзола]]ма, чардак служи за становање. Кућа је опасана великим зидом јер Албанци прво граде зид у који утроше много материјала па онда тек кућу.

[[Цркве брвнаре]] су грађене у селима у средњем веку, и највероватније су их донели [[Словени]] са собом, посебно за време [[Турци |Турака]] када је то био једини могући начин градње. То су једноставни облици по својој диспозицији али са свим карактеристикама црквеног објекта, апсиду је пратила дрвена конструкција од талпи а испод кровне конструкције се изводио лажан свод. Оне су настајале на скровитим местима и ако би их непријатељ открио могле су да се брзо преместе на друго место. Њих су изводили народни неимари, они исти који су подизали станишта од брвана и талпи у [[бондрук]]у. Ове мале цркве се нису сачувале из разлога ограниченог трајања дрвеног материјала од кога су грађене.

Народна архитектура је у разним крајевима имала своје специфичне изразе на које су утицали историјски, привредни и културни фактори а свој развој је окончала пре неколико деценија. Њена вредност је неоспорна и представља културну баштину српског народа. Савремена архитектура и урбанизам и данас црпе из богате ризнице народних неимара и користе се њиховом инвентивношћу и сварају дела инспирисана народном архитектуром, чувени архитекта [[Ле Корбизије]] који је пропутовао и Србију на свом путу за исток запазио је вредности српског неимарства и српске сеоске архитектуре.