Историја Русије — разлика између измена

Сурова одмазда због устанка учинила је да "Четрнаести децембар" буде дан који ће дуго памтити каснији револуционарни покрети. Како би се сузбили будући устанци, школе и универзитети су били под сталним надзором. Полицијски шпијуни су били свуда. Потенцијални револуционари су послати у Сибир; за време Николе I стотине хиљада их је послато тамо у радне логоре.

 

 

Питање усмерења Русије је било актуелно још од програма вестернизације Петра Великог. Једни су били присталице имитирања Европе, док су други окретали леђа Западу и тражили повратак традиционалној прошлости. Ову другу стазу су утабали [[Славофилии]] који су распламсали презир према "декадентном" Западу. Славофили су били противници бирократије, давали су предност [[колективизму]] [[средњевековног]] руског''[[мира]]'' и сеоској заједници над [[индивидуализмом ]] Запада. Касније ће, [[ комунизам ]] у Совјетској Русији имати велики дуг не само према доктрини Карла Маркса, већ и према дугоустановљеном друштвеном обрасцу ''мира''.