Историја Русије — разлика између измена

нема резимеа измене
Сурова одмазда због устанка учинила је да "Четрнаести децембар" буде дан који ће дуго памтити каснији револуционарни покрети. Како би се сузбили будући устанци, школе и универзитети су били под сталним надзором. Полицијски шпијуни су били свуда. Потенцијални револуционари су послати у Сибир; за време Николе I стотине хиљада их је послато тамо у радне логоре.
 
У оваквој ситуацији се појављује [[MајклMихајл БакунинБакуњин]] као отац [[анархизма]]. Из Русије одлази у Западну Европу [[1842]], где постаје активиста социјалистичког покрета. После учешћа у [[Мајском устанку у Дрездену ]] [[1849]], заробљен је и послат у Сибир, али успева да побегне и да се врати у Европу. У Еврпои уједињује снаге са [[Kaрл Марксом ]], упркос значајним идеолошким и тактичким разликама.
 
Питање усмерења Русије је било актуелно још од програма вестернизације Петра Великог. Једни су били присталице имитирања Европе, док су други окретали леђа Западу и тражили повратак традиционалној прошлости. Ову другу стазу су утабали [[Славофилии]] који су распламсали презир према "декадентном" Западу. Славофили су били противници бирократије, давали су предност [[колективизму]] [[средњевековног]] руског''[[мира]]'' и сеоској заједници над [[индивидуализмом ]] Запада. Касније ће, [[ комунизам ]] у Совјетској Русији имати велики дуг не само према доктрини Карла Маркса, већ и према дугоустановљеном друштвеном обрасцу ''мира''.
54

измене