Обавеза — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот Додаје: sk:Záväzok |
м Правопис и/или генералне преправке |
||
Ред 15:
'''Дуалистичко схватање''' – нарочито је брањено у немачкој теорији, полази од анализе римског појма облигације и у њој открива две врсте правних односа.
Први однос је обавеза дужника да изврши дуговану радњу и дужност повериоца да ту радњу благовремено прими. Овај је правни однос, праћен је другим односом, који се огледа у дужниковој одговорности. Први однос се огледа у извршењу дуговане радње онако како она гласи. Други однос се огледа у обавези дужника да сноси одговорност у случају неизвршења дуговане радње (тзв. секундарна одговорност). Тако дуалистичка теорија у појму облигације препознаје два елемента – дуг и одговорност.
'''Монистичко схватање''' – Присталице ове теорије сматрају да одговорност дужника у случају неизвршења обавезе није елемент појма облигације, већ правна последица повреде права. То није никакав други однос у облигацији већ имовинскоправна санкција за неизвршење или неуредно извршење обавезе. [[Накнада штете]] или други начин испољавања одговорности дужника не представља извршење дуговане радње, већ [[санкција|санкцију]] за неизвршење обавезе. Странке закључују уговор да би га извршиле а не да би стекле право на накнаду штете због неизвршења уговора.
Ред 35:
Непосредна санкција која прати повреду права из облигације има сва обележја имовинскоправне санкције – то може бити [[накнада штете]] или [[повраћај у пређашње стање]]. Врста заштите (имовинска санкција) последица је природе облигационог односа као имовинскоправног односа у којем је непосредно ангажован имовински интерес.
Имовински интерес се најчешће може изразити у новцу тј. новчано проценити али у неким случајевима (нпр. код новчане накнаде материјалне штете - [[афекциона вредност]]) тешко ју је новчано проценити по објективним критеријумима. Облигација ствара један имовинско правни однос заснован на одређеној користи и имовинском интересу који се може новчано изразити.
2 - Субјекти облигационог односа су одређена лица
Ова лица су одређена и могу имати правни положај титулара субјективног права - повериоца или титулара обавезе - дужника. По овој одређености обе стране у односу се облигациони однос разликује од стварноправног у којем је сопственик одређен али је број лица која су дужна да поштују његово право неодређен. Није нужно да се на страни повериоца или дужника нађе само једно лице, може их бити више али се увек зна ко су и какав је њихов положај у облигационом односу. Није одлучујући број субјеката, већ њихова одређеност и правни положај (заједничке и солидарне облигације).
У извесним облигационоим односима и једна и друга страна могу истовремено имати и положај дужника и положај повериоца ([[двострано обавезни уговори]]). Друге облигације су такве да је једно лице само дужник а друго само поверилац ([[незвано вршење туђих послова]], [[неосновано обогаћење]] и сл).
Ред 47:
Поверилац има одређено право које је засновано на облигационом односу а дужник одређену обавезу. Садржину облигације чине управо та права и обавезе и она се још назива и престацијом. Управо се према садржини облигације, тј. природи права и обавеза међусобно разликују поједини облигациони односи мада се садржина свих облигационих односа може изразити кроз акт давања, чињења или уздржавања од чињења, односно трпљења.
[[Садржина облигације]] није исто што и [[предмет облигације]]. Садржину облигације чине права и обавезе – оно што поверилац може да тражи од дужника, захтевано понашање дужника. Предмет је све оно на шта се облигација односи. То може бити:давање, чињење, уздржавање од неке радње на коју би иначе имао право, трпљење.
Да би облигација била пуноважна захтевају се одређени услови.
а. Предмет облигације може бити само оно што је могуће испунити. Облигација не настаје без обзира на то да ли је немогућност правна или фактичка. Међутим немогућност мора да буде иницијална (да постоји у тренутку закључења уговора). Ако немогућност уследи након тога облигација је настала.
б. Предмет облигације мора бити довољно одређен, мора се знати на шта се облигација односи. Није неопходно да буде тачно одређен већ у тренутку настанка облигације, довољно је да буде одредив.
| |||