Павле Раденовић — разлика између измена

Преузимањем дела Конавла [[1391|1391. године]] кнез Павле је постао сусед [[Дубровачка република|Дубровачке републике]] према којој је држао неколико [[царина]]. Њеним трговцима је [[1397|1397. године]] издао повељу о слободној трговини и заштити у његовим земљама, за шта је награђен титулом [[Грађанин Дубровачке републике|грађанина Дубровника]]. У спољној политици је, као и остали великаши краљевине Босне, подржавао [[Владислав Напуљски|Владислава Напуљског]] у сукобу са [[Жигмунд Луксембургшки|Жигмундом Луксембургшким]] ([[1387]]-[[1437]]) око титуле [[Краљ Мађарске|краља Мађарске]], која се у то доба водила.

У унутрашњој политици је активно учествовао у јачању положаја племства у краљевини, а потом и у некој врсти ''-{[[de facto]]}-'' великашког намесништва краљице [[Јелена Груба|Јелене(''Грубе'')]] ([[1395]]-[[1398]]) које су као њени саветници поред њега, између осталих, чинили и [[Хрвоје Вукчић]](?-[[1416]]) и [[Сандаљ Хранић]]. Учествовао је у избору Остоје за краља [[1398|1398. године]], да би га са осталим великашима збацио са власти [[1404|1404. године]] поставивши [[Твртко II|Твртка II]] (прва влада [[1404]]-[[1409]], друга влада [[1420]]-[[1443]]) за новог краља. После пораза Владислава Напуљског [[1408|1408. године]], са осталим великашима је збацио Твртка II који је подржавао Владислава и вратио на престо Жигмундовог претендента Остоју.