За разлику од свог оца, нови цар Александар III (руски цар)|Александар III ([[1881]]. - [[1894]]. године) био је убеђени реакционар који је владао под девизом: Самодржавље, Православље и Национализам, девизом која је била на снази у време Николе I. Александар III, убеђени славофил, веровао је да Русија може бити поштеђена хаоса уколико се одупре субверзивним утицајима са запада, као што су штетне идеологије (анархизам, социјализам, нихилизам).
TheНајмоћнији tsar'sцарев mostсаветник influentialје adviser wasбио [[KonstantinKонстантин PetrovichПетрович PobedonostsevПобедоностшев]], tutorтутор to AlexanderАлександра III andи hisњеговог sonсина Nicholas, and procuratorНиколе ofи theчлан HolyСветог SynodСинода fromод [[1880]] toдо [[1895]]. HeУчио taughtје hisсвоје royalученике pupilsда toсе fearбоје freedomслободе ofговора speechи andда pressмрзе and to hate democracyдемократију, constitutions,устав andи theпарламенарни parliamentary systemсистем. UnderПод PobedonostsevПобедоностшевом, revolutionariesреволуционари wereсу huntedпрогањани downи andполитика aрусификације policyје ofспровођена Russificationцарством. was carried out throughout the empire. <!--The [[Jew]]s were singled out as another corrupting influence and were massacred in drives called [[pogrom]]s, which Alexander III offered official state sanction. ThousandsХиљаде soughtњих asylumје inпотражило theуточиште Unitedу StatesСједињеним andДржавама westernи Europe..Западној Европи. Mistake. Bloody Jewish pogroms in this reign have not happened.--> In his reign Russia has concluded the union with republican France and has received the French credits for development of the industry.
