Трачки коњаник — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Напомене->Извори
Autobot (разговор | доприноси)
м Правопис и/или генералне преправке
Ред 8:
 
Краљевић Марко, познато име витешке епике, '''последњи законити српски владар-наследник државе Немањића''' у "живим" песмама o подвизима митских богова - преузима њихову улогу. У песмама у којима је заменио старо балканска божанства, Марко се појављује у улогама сличним онима које има у витешкој легенди. Пажљивијим ишчитавањем песама несумњива разлика постаје уочљива и очигледна. Појављује се као бог-коњаник-спасилац. Преузима улогу бога спасиоца на белом коњу, '''трачког коњаника''', потом и хришћанског светитеља - ратника, [[свети Ђорђе|светог Ђорђа]]. Када служи султана, Марко није више ни витез који двори сизерена, нити побеђени ратник који понизно слуша победника.
Бог Марко служи по казни изреченој од Богова - горег од себе, смртника. Пре њега то су морали да чине и [[Аполон]] и [[Херкул|Херакле]] (односно Херкул). Султан, Марков господар, свестан је природе (привремености и ограничености) властите надмоћи. Он жели да понижава бога који му служи, али чим је суочен са Марковим гневом (када је дотеран "до дувара") - повлачи се у страху, нудећи мито. У својству бога и са атрибутима соларног бога, Марко се бори против хтоничних божанстава ( на пример, против [[Муса Кесеџија|Мусе Кесеџије]] са "три срца јуначка").
Марков митски помагач јесте небеска вила облакиња; никако не хтонична вила бродарица, нити вила језеркиња. Да би стигао у чудесне пределе, у подземни свет, бог-Марко поткива Шарца сребрним потковицама. To je једини начин да се ступи у подземље. Из истих разлога се у нас вековима стављао поред мртваца, или мртвацу у уста, комад сребрног новца. Само тако се могао платити превоз преко сребрне реке, или мостарина за прелаз и улаз у свет мртвих.
Марково оружје и Марков коњ добивени су на натприродан начин и изузетни су. Основно Марково оружје јесте оружје бога громовника - буздован. Оно наликује Херакловој батини, чекићу бога [[Top]]a итд. Песме o Марку митолошки обележене другачије осветљавају иначе познате витешке мотиве. Маркови поступци нису узроковани жељом витеза да се спере нанета увреда, исправи неправда, нити да се заштите слаби и немоћни. Они происходе из срџбе бога Марка (као и [[Ахил]]ове у [[Илијада|Илијади]], или [[Зевс]]ове небројено пута) и зависти бога-Марка (убија нећака који је бољи јунак од њега). По угледу на старе богове плодности, Марко је и пијаница и кавгаџија.