Циркуларни дихроизам — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот Мења: da:Cirkulærdikroisme |
м Правопис и/или генералне преправке |
||
Ред 1:
{{сређивање}}
''' Циркуларни дихроизам (ЦД) ''' заснива се на различитој апсорпцији десно и лево кружно поларизоване [[светлост]]и која је последица структурне асиметрије. Уређене структуре имају ЦД сигнале док неуређене немају. ЦД [[спектроскоп]]ија је метода која се користи за утврђивање оптичке изомерије [[молекул]]а, а и за одређивање секундарне и терцијарне структуре [[протеин]]а<ref name="Практикум1_2007">А. Поповић-Бијелић, М. Мојовић, Практикум из биофизичке хемије (Универзитет у Београду- Факултет за физичку хемију) 1. издање (2007), Београд</ref>.
== Порекло елиптицитета ==
[[Слика:Circular dichroism.png|мини|200п|десно|Приказ различите апсорпције десно и лево кружно поларизоване светлости]]
Због асиметричне расподеле наелектрисања код оптички активних молекула, десно и лево кружно поларизовани таласи ће се кретати различитим брзинама (због различитих индекса преламања, n<sub>D</sub> ≠ n<sub>L</sub>). Као последица тога, фазни померај између лево и десно кружно поларизованог таласа после проласка кроз оптички активну средину ће бити различит од оног пре проласка кроз оптички активну средину, па ће раван поларизације линеарно поларизоване светлости после проласка кроз оптички активну средину бити закренута за одређени угао у односу на раван поларизације линеарно поларизованог упадног снопа.
Ако су за дату оптички активну супстанцу различити и моларни апсорпциони коефицијенти за десно и лево кружно поларизовану светлост (
За дату таласну дужину, разлика између апсорбанције лево кружно поларизоване и десно кружно поларизоване светлости (ова величина се обично мери):
Ред 24:
:<math> \Delta \epsilon =\epsilon_L-\epsilon_D\,</math>
моларни циркуларни дихроизам. На ову величину се најчешће мисли под појмом циркуларни дихроизам супстанце. Иако се често мери ΔА, уобичајено је да се ексцентрицитет елиптично поларизоване светлости изрази величином која се зове елиптицитет (θ), θ = arctan (а/b). Да би било могуће поређење елиптицитета за узорке различитих концентрација потребно је изразити елиптицитет по јединици концентрације, или по броју резидуа. Зато се уводи нова величина - моларни елиптицитет [θ].
Ред 42:
Када је E<sub>D</sub> једнако E<sub>L</sub> (када нема разлике у апсорпцији десно и лево-кружно поларизоване светлости), θ = 0° и светлост је линеарно поларизована. Када је или E<sub>D</sub> или E<sub>L</sub> једнако нули, θ је 45° и светлост је кружно поларизована.
Како је ефекат циркуларног дихроизма мали, односно tan θ има малу вредност и може се апроксимирати са θ у радијанима. Интензитет светлости, I, пропорционалан је квадрату вектора електричног поља, тако да елиптицитет постаје:
:<math> \theta (radians) = \frac{(I_D^{1/2} - I_L^{1/2})}{(I_D^{1/2} + I_L^{1/2})}\,</math>
Ред 99:
ЦД може да се користи и за проучавање угљених хидрата, али са ограниченим успехом због тешкоћа повезаних са снимањем ЦД спектра у вакуум ултраљубичастој (VUV) области спектра (100-200 nm), где одговарајуће ЦД траке несупституисаних угљених хидрата леже. Спектри супституисаних угљених хидрата са тракама изнад VUV области се успешно снимају .
Мерења ЦД-а такође су компликована због чињенице да водени јонски пуферски системи често апсорбују у области где структурне особине показују различиту апсорпцију кружно поларизоване светлости. При снимању ЦД спектара фосфатних, сулфатних, карбонатних и ацетатних јона морају се користити веома разблажени раствори. Борати и амонијум соли се често користе за одређивање одговарајуће pH области за ЦД пробе. За повећање јонске јачине, неки експериментатори замењују хлоридни јон флуоридним, јер флуоридни јон апсорбује мање у далекој UV области, а неки раде у чистој води. Други начин да се минимизира апсорпција растварача је примена ужих ћелија, чиме се смањује пут светлости кроз испитивани узорак (
ЦД спектри протеина коришћени за процену секундарне структуре повезани су са π - π* прелазима, који су последица апсорпције амидне везе. Ове апсорпционе траке леже делимично у вакуумској ултраљубичастој области (таласне дужине мање од 200 nm). Област ове таласне дужине је неприступачна због снажне апсорпције кисеоника, тако да је снимање на инструментима ослобођеним од кисеоника (пуњеним чистим гасом азотом) неопходно.
| |||