Лорелај — разлика између измена

Средња дубина воде код Лорелаја је 25 метара док је ширина воденог корита 113 метара, што ово место чини истовремено најдубљим и најужим на целом речном току између [[Швајцарска|Швајцарске]] и [[Северно море|Северног мора]]. Због овога данас бродови још увек користе светлосне сигнале као упозорење евентуалним бродовима који се крећу у супротном смеру. Најопасније литице и подводне стене Лоралаја су разорене још [[1930]]. године, тако да је исти у многоме изгубио своју некадашњу опаснст.

 

Лорелај је, по предању, била прелепа вила која је живела на врху високе, истоимене стене на десној обали Рајне. Она је својом песмом заводила морнаре који су пловили Рајном. Омамљени песмом, морнари су, уместо да управљају бродовима, гледали горе ка њој и тако гинули.

Ова легенда вероватно вуче корене из античке приче о Сиренама, која се јавља у [[Одисеја|Одисеји]]. Сирене су биле жене-птице које су својим гласом привлачиле морнаре и убијале их.

 

[[Слика:Emil Krupa-Krupinski Loreley 1899.jpg|мини|upright|Емил Крупа-Крупински: Лорелај, 1899]]

Лорелај је такође био инспирација за песму немачког романтичара [[Хајнрих Хајне|Хајнриха Хајнеа]], која спада у његова најзначајнија дела и у најзначајнија дела европског романтизма уопште{{чињеница|date=09. 2009.}}.

 

Главни мотив ове песме узет је из народног предања. Хајне је германску легенду о лепотици Лорелај искористио као подлогу за своје дело. Додавањем нових слика и мотива он је створио оригинално дело у коме се прожимају старо и ново.

Песма има 6 [[строфа]]. Стихови су неуједначених дужина са ритмичком променљивошћу.

 

У првој строфи песник сажето говори о причи о Лорелај, питајући зашто увек осећа тудо када је се сети.

У другој строфи дата је слика Рајне у време заласка сунца.