Лорелај — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м Враћене измене 93.87.117.198 (разговор) на последњу измену корисника BokicaK |
||
Ред 4:
'''Лорелај''' ({{јез-нем|Loreley или Lorelei}}) је стеновита литица на источној обали [[Рајна|Рајне]] у близини [[Санкт Гоарсхаузен]]а, која се уздиже 132 метра изнад нивоа воде.
Средња дубина воде код Лорелаја је 25 метара док је ширина воденог корита 113 метара, што ово место чини истовремено најдубљим и најужим на целом
== Легенда ==
Лорелај је, по предању, била прелепа вила која је живела на врху високе, истоимене стене на десној обали Рајне. Она је својом песмом заводила морнаре који су пловили Рајном. Омамљени песмом, морнари су, уместо да управљају бродовима, гледали горе ка њој и тако гинули.
Ова легенда вероватно вуче корене из античке приче о Сиренама, која се јавља у [[Одисеја|Одисеји]]. Сирене су биле жене-птице које су својим гласом привлачиле морнаре и убијале их.
== Хајнеова „Лорелај“ ==
[[Слика:Emil Krupa-Krupinski Loreley 1899.jpg|мини|upright|Емил Крупа-Крупински: Лорелај, 1899]]
Лорелај је такође био инспирација за песму немачког романтичара [[Хајнрих Хајне|Хајнриха Хајнеа]], која спада у његова најзначајнија дела и у најзначајнија дела европског романтизма уопште{{чињеница|date=09. 2009.}}.
=== О песми ===
Главни мотив ове песме узет је из народног предања. Хајне је германску легенду о лепотици Лорелај искористио као подлогу за своје дело. Додавањем нових слика и мотива он је створио оригинално дело у коме се прожимају старо и ново.
Песма има 6 [[строфа]]. Стихови су неуједначених дужина са ритмичком променљивошћу.
=== Садржај песме ===
У првој строфи песник сажето говори о причи о Лорелај, питајући зашто увек осећа тудо када је се сети.
У другој строфи дата је слика Рајне у време заласка сунца.
Трећа и четврта строфа посвећене су митској девојци Лорелај. Песник је описује као прелепу девојку, златне косе, која се чешља златним чешљем. Поред физичке, она има још једну лепоту - своју песму. Њен глас је нестваран, омамљујућ и фаталан за сваког ко га чује.
Песма има тужан крај. Завршава се смрћу младих морнара. Овде песник представља Лорелај као горду усамљенуи равнодушну према људским судбинама.
Ово је песма о љубавној тузи присутној у свим временима али и о недостижној лепоти. У песми „Лорелај“ песник иде даље од пуке легенде. Он говори о идеалу савршене лепоте која може бити фатална за друге али и усамљена и несрећна сама по себи.
[[cs:Loreley]]
| |||