Власинско блато — разлика између измена

Пре изградње бране на реци [[Власина|Власини]], 19501947 -1952 1951. године, на месту данашњег [[Власинско језеро|Власинског језера]] било је велико тресетиште, површине 10 kм², са бројним подземним водама, обрасло трском и шеваром. У народу [[Власина|Власине]] и [[Црна Трава|Црне Траве]] тресава се назива "потресуља", а места са житким блатом у њој где кључа вода "глобило". Та тресава са великим бројем места на којима је просто кључала вода, и чија се дубина није знала, била je [[извориште]] реке Власине. У тресаву су се уливале и бројне речице и потоци са [[Чемерник]]а, [[Колуница|Колунице]] и [[Плана|Плане]]. На тресави је била развијена [[тресет]]на биљна заједница коју су чиниле: маховина [[тресетница]], [[раставић]], барски љутић, барска орхидеја, [[ветрогон]] ([[памучина]]), водени дубац, трава оштрица ([[острика]]) и росуља, а од дрвећа маљава бреза и патуљаста врба. Око тресаве и на власинским падинама раслe су ливадске траве и биље, које су кошене.

Како је дужина тресаве била преко пет километара, на њеном најужем делу, испод [[Власина Рид|Власине Рида]] према [[Власина Стојковићева|Власини Стојковићевој]] био је саграђен дрвени мост преко кога се прелазило и воловском запрегом. Њиме је скраћен пут између четрдесетак власинских заселака. Мост је срушен када је почела да се пуни власинска акумулација.