Власинско блато — разлика између измена

нема резимеа измене
'''Власинско блато''' је некадашња [[тресава]] на месту данашњег [[Власинско језеро|Власинског језера]], у котлини испод [[Чемерник]]а, на надморској висини од 1150 м.
 
Пре изградње бране на реци [[Власина|Власини]], 19501947 -1952 1951. године, на месту данашњег [[Власинско језеро|Власинског језера]] било је велико тресетиште, површине 10 kм², са бројним подземним водама, обрасло трском и шеваром. У народу [[Власина|Власине]] и [[Црна Трава|Црне Траве]] тресава се назива "потресуља", а места са житким блатом у њој где кључа вода "глобило". Та тресава са великим бројем места на којима је просто кључала вода, и чија се дубина није знала, била je [[извориште]] реке Власине. КакоУ јетресаву дужинасу тресавесе билауливале прекои петбројне километара,речице наи њеномпотоци најужемса делу[[Чемерник]]а, испод [[Власина РидКолуница|ВласинеКолунице]] Ридаи [[Плана|Плане]]. На тресави је била премаразвијена [[Власинатресет]]на Стојковићева|Власинибиљна Стојковићевојзаједница коју су чиниле: маховина [[тресетница]], био[[раставић]], јебарски саграђенљутић, дрвенибарска мосторхидеја, преко[[ветрогон]] кога([[памучина]]), севодени прелазилодубац, итрава воловскомоштрица запрегом.([[острика]]) Њимеи јеросуља, скраћена путод измеђудрвећа четрдесетакмаљава власинскихбреза заселакаи патуљаста врба. МостОко јетресаве срушени кадана јевласинским почелападинама дараслe сесу пуниливадске власинскатраве акумулацијаи биље, које су кошене.
 
Како је дужина тресаве била преко пет километара, на њеном најужем делу, испод [[Власина Рид|Власине Рида]] према [[Власина Стојковићева|Власини Стојковићевој]] био је саграђен дрвени мост преко кога се прелазило и воловском запрегом. Њиме је скраћен пут између четрдесетак власинских заселака. Мост је срушен када је почела да се пуни власинска акумулација.
[[Слика:Jezero je promenilo klimu Vlasine.JPG|мини|250п|десно|Језеро је променило климу Власине]]
Нестанском Власинског блата, власинском акумулацијом нарушен је биљни и животињски свет испод Чемерника. Нестало је биљака из тресаве, нестало патака, дивљих гусака, рода... Променила се и клима, постала је оштрија него што је била. Појединих зима леда на језеру био је и до једног метра дебљине. Данас се, понекад, у једном дану, на Власини смене три годишња доба.
 
Нестанском Власинског блата, власинском акумулацијом нарушен је биљни и животињски свет испод Чемерника[[Чемерник]]а. Нестало је биљака из тресаветресетница, нестало патака, дивљих гусака, рода... Неке од биљних врста одржале су се низводно од бране, на равном приобалном земљишту, и на тресетним острвима која плутају језером. Променила се и клима, постала је оштрија него што је била. Појединих зима леда на језеру био је и до једног метра дебљине. Данас се, понекад, у једном дану, на Власини смене три годишња доба.
У нешто мањем обиму од Власинског блата данас је тресава [[Блато]], између заселака села [[Млачиште|Млачишта]], у црнотравској општини, где извире речица [[Блато]], да би се као Ракицка река улила у Голему реку.
 
У нешто мањем обиму од Власинског блата данас је тресава [[Блато]], између заселака села [[Млачиште|Млачишта]], у [[Црна Трава|црнотравској]] општини, где извире речица [[Блато]], да би се као Ракицка река улила у Голему реку.
 
У време [[Први светски рат|Првог светског рата]], [[1917]]. године, при ослобођењу ових крајева, Власинско блато је прогутало готово целу једну бугарску коњичку јединицу, коју су српски ослободиоци потукли на чемерничкој висоравни [[Шанци]] и нагнали је у бег низ чемерничке падине. Ти војници нису знали да је зараван, која се указује пред њима, у ствари тресава.
 
=== Литература ===
* Д. Ђикановић: Клима среза Лесковац, Београд, 1969,
* Д. Кулић: Власинско језеро, Београд, 1979,
* Т. Марјановић: Слив Власине, Власотинце, 2000,
* Т. Марјановић: Власинска читанка, Власотинце, 2005.
Анониман корисник