Генерал-прокурор — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
'''Генерал-тужилац''' ({{Јез-рус|Генерал-прокурор}}) је био
== 18. вијек ==
Ред 7:
Првобитне обавезе генерал-тужиоца су биле да провјерава законитост сенатских одлука, а такође надзор над редом за вријеме засједања. Генерал-тужилац је био такође посредник између Сената и [[Император све Русије|императора]]. Од тада је улога Сената као активног органа власти порасла. Са друге стране, установљавање дужности генерал-тужиоца је лишило Сената његове раније независности; по закону је генерал-тужилац био раван цијелом Сенату, и често је имао већу власт од њега.
У марту [[1730]], после укидања Врховног тајног савјета од стране Ане Ивановне, Сенат је поново добио своја овлашћења, а у октобру је установљена поново дужност генерал-тужиоца. После годину дана када је основан нови централни орган власти — Кабинет (у саставу од три кабинет-министра) утицај [[Правитељствујушчи сенат|Сената]] је поново опао и дужност је остала упражњена. У вријеме царовања од смрти Ане Ивановне до зацарења Јелисавете Петровне улога Сената је порасла, и дужност генерал-тужиоца је била установљена.
Дана [[12. децембар|12. децембра]] [[1741]], ускоро послије ступања на престо, императорка Јелисавета Петровна је издала указ о укидању Кабинета и поновном успостављању Правитељствујушчег сената. Генерал-тужиоцу је била потчињена силна [[Тајна канцеларија]].
Године [[1762]], када је [[Катарина Велика]] ступила на престо, реформисала је Сенат. Послије неког времена генерал-тужилац је добио нове обавезе: руковођење правосуђем, финансијама, државном благајном, државним надзором над органима власти. Као и његови претходници на том мјесту, он је руководио органом политичке истраге — [[Тајна канцеларија#Тајна експедиција|Тајном експедицијом]], »насљедницом« Тајне канцеларије. Послије [[1792]]. круг обавеза генерал-тужиоца је био раздијељен између неколико чиновника.
== 19. и 20. вијек ==
| |||