Бог — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
→Бог у [[Православље|Православним]] списима: без пасуса о "лажном богу" |
Vraceno Pravoslavno vidjenje bogova u paganizmima |
||
Ред 34:
То не значи да је Бог статичка, безлична, непокретна природа. Бог као биће узима облик ''"да би постојао",'' улази у поредак егзистенције, улази у процес постојања. Али, у том кретању постојања, природа Бога се не трансформише, Он не прима облик који пре није имао, јер Бог не потпада под категорију ограничене егзистенције, односно није подложан времену и простору. Суштина и егзистенција Бога јесу неусловљене, пошто се на Њега не могу применити питања како? кад? и где? Он не прима облик који није имао, јер је Он сам "биће" у апсолутном смислу. Он сам држи кретање бића (суштине) и ограничава егзистенцију у времену и простору. Зато осим Бога и творевине не постоји ништа друго, јер је Он бесконачан. Неегзистенција или ништавило, као сам од себе постојећи ентитет, нема постојање у Њему. Створена твар и човек не могу бити лишени егзистенције, сем од Бога.
Постоје разне лажне концепције и идеје о Богу и религији. [[Стари завет|Стари]] и [[Нови завет|Нови Завет]] оштро се противе многобоштву и идолопоклонству (Пон. Зак. 5,7-9; Дела 7, 41-42). Испрва [[Хришћанство|хришћане]] су називали [[Атеизам|атеистима]] (безбожницима) баш стога што су негирали лажног, негативног бога, репродукованог у грчко-римским божанствима. Они су били против [[Венера|Венере]], [[Јупитер]]а, Баха, али су уважавали [[Платон]]а и [[Аристотел]]а. Поштовали су царску власт, али нису приносили жртве идолима.
Што се тиче структуре религиозног чина, Бог као ипостас не меша се са човеком, као што ни [[Душа|душа]] није истоветна са Богом, него су они два субјекта, сједињена у љубави и [[Благодат|благодати]].
| |||