Канон — разлика између измена

Црквени [[Канон|канон]]и или правила и одредбе хришћанске етике, [[Литургија|богослужења]], дисциплине [[Свештенство|клира]], [[Монаштво|монаштва]], црквене организације и јурисдикције, које су прогласили [[Васељенски сабори|васељенски]] или помесни сабори. Уопштено, канони представљају црквено законодавство које формира предмет канонског права. Сем [[Догма|догмата]], који чини предмет вере и указује на међе [[Свето Предање|Традиције]], а има карактер дефиниција (ορος, finis) је канони који треба да се поштују јер су сагласни са догматском традицијом, у духу су учења вере. Канон је облик или садржај у којем се примењује учење; стога се он не може посматрати теоретски нити као допунска власт. [[Црква]] има не само моћ да указује на дисциплину клира и пастирски живот лаика него и одговорност да се изјасни у различитим ситуацијама и моментима (Дела 15,26-29; 1 Тим. 3,15). Вршећи ту власт, [[Црква]] примењује [[Икономија|икономију]], то јест користи каноне у одређеним посебним условима и у својим сталним пастирским потребама. Мада постоје посебни канони, [[Православље|православна]] канонска традиција обрађивана је [[Саборност|саборски]], да би се очувало начело: канонска сагласност у [[Свети Дух|духу]] и канонска сагласност у [[Догма|догмату]]. Канони се односе на: [[Пост|пост]], [[ИконеИкона|поштовање икона светих]], [[Пасха|Пасху]], [[Хришћански брак|брак]], [[Рукополагање|хиротонију]], [[Хришћански Развод|развод]], владање клира и монаха, учествовање мирјана, јерархијске степене, поредак епархијских престола, међуцрквене односе, јавне односе итд. Канонски прописи које одређује [[Црква]] не треба да се мешају са законодавством цивилнога права које се односи на јавни религиозни живот и на хришћанску Цркву као правну институцију.