Перућица — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Правопис и/или генералне преправке
м Units: 6;
Ред 3:
'''Перућица''' је <ref>[http://www.turizamrs.org/pocetna.php?menu_id=27&cid=2&page=596 Туристичка организација Републике Српске]</ref> најпознатији од три заштићена [[прашума|прашумска резервата]] <ref>[http://209.85.229.132/search?q=cache:lJjHNcHVx14J:www.sfbl.org/srpski/konferencija/radovi/65.pdf+%D0%BF%D1%80%D0%B0%D1%88%D1%83%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B8+%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%B5%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%82+%D1%98%D0%B0%D1%9A&cd=1&hl=sr&ct=clnk Стање прашума Лом и Јањ у другој половини -{XX}- вијека]</ref><ref>[http://209.85.229.132/search?q=cache:FMXX7sod5tgJ:nainfo.nb.rs/journals/03534537/0353-45370795035B.pdf+%D0%BF%D1%80%D0%B0%D1%88%D1%83%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B8+%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%B5%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%82&cd=1&hl=sr&ct=clnk ПРЕГЛЕД ФЛОРЕ ПРАШУМСКОГ РЕЗЕРВАТА „ЛОМ“]</ref><ref>[http://www.drinic.rs.ba/cirilica/lom.htm Презентација општине Дринић]</ref>. који се налазе на територији [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]] на простору [[Република Српска|Републике Српске]]. Прашума Перућица је део националног парка [[Национални парк Сутјеска|Сутјеска]].
 
Сигурно највриједнији бисер од природног блага Националног Парка "Сутјеска" је строго заштићени резерват Перућица, једна од ријетких сачуваних прашума Европе. Још давне 1938. године, шумари таксатори приликом израде уређајног елабората на планини [[Маглић]], проналазе у сливу ријечице Перићице, у ували између Маглића, Волујака и Снијежнице, прекрасне састојине букве, јеле и смрче чија је дрвна маса прелазила 10001.000 м3-{m³}- по хектару, а висина појединих стабала достизала преко 50 м-{m}-. Шумске састојине Перућице нису имале премца у Динаридима, не само по дрвној маси и висини, већ и по саставу, изгледу и љепоти. Све је то био разлог да Влада СР БиХ 1952. издвоји подручје Перућице са површином од 1.234 ха-{ha}- "из редовног шумарског господарења, као шумарски објекат потребан научним истраживањима и настави", а 1954. године, то подручје, увећано за још 200 ха-{ha}-, ставља се под заштиту државе као природни резерват", рјешењем Земаљског Завода за заштиту споменика културе и природних ријеткости БиХ.
 
Поглед са Видиковца (Драгош Седло) на Перућицу и водопад [[Скакавац]], који се у срцу прашуме стропоштава са висине од преко 70 м-{m}-, испуњава човјека задовољством што је тај мали дио исконске природе, са богатим мултифункционалним биодиверзитетом, сачуван за садашње и будуће генерације. Очување и заштита Перућице у изворном стању је један од главних задатака Националног парка"Сутјеска". У резервату је све препуштено природи. Рађање, живот, умирање и поновно рађање, тај вјечити животни циклус, одвија се без интервенције човјека. На остацима природно умрлих стабала буја нови живот. Перућица представља, данас тако ријетку, природну лабораторију савеликим значењем за многе научне дисциплине, за подучавање, као и за једноставно уживање у чистој и недирнутој природи.
 
Живи свијет Перућице изражен кроз вегетацију (фитоценозе и биљне заједнице, екосистеме, флору, фауну и друго) је веома разноврстан и богат. Перућица је због свој јужног положаја у Европи (субмедитеранско-медитеранско подручје), била за вријеме леденог доба веома значајан рефугијални простор који је омогућио да се многе термофилне врсте европског сјевера и њеног средишја сачувају на овом подручју. Ледено доба је захватило подручје Перућице па су њенивршни дијелови били прекривени ледницима, о чему свједоче остаци глацијалних периода (леднички циркови и корита, морене разноврсног карактера, глацијални облуци, и др.). Нижи дијелови Перућице остали су бар дјелимично, без ледничког покривача, што је омогућило развијање рефугијалне флоре и вегетације (Црни граб и његове заједнице).