Салона — разлика између измена

Град су основали Грци у [[3. век п. н. е.|3. веку п. н. е.]] Средином [[2. век п. н. е.|2. века п. н. е.]] освајају га Далмати, а 78/76. п. н. е. Римљани.

Након [[стари Рим|римских]] освајања, на темељима најстаријег дела града ({{јез-лат|Urbs vetus}}) развио се римски град. Током рата између Помпеја[[Помпеј]]а и Цезара[[Цезар]]а, Салона је стала на страну победника, што је град довело на место које је пре тога заузимала [[Иса]] ({{јез-лат|Issa}}, на месту данашњег града [[ВисаВис]]а), чиме је Салона постала престоница римске провинције [[Далмација (провинција)|Далмације]].

Када се римски цар [[Диоклецијан]] повукао са власти, у околини је подигао монуметалну палату, данас познату као [[Диоклецијанова палата]].<ref>[http://www.megalithic.co.uk/article.php?sid=17691 C.Michael Hogan, "Diocletian's Palace", The Megalithic Portal, A. Burnham ed]</ref> Ова палата је постала језгро око које је настао данашњи град Сплит. Од [[4. векавек]]а град постаје епископски центар ({{јез-лат|sancta ecclesia catholica Salonitana}}).

Између [[449.]] и [[458.]] град нападају [[Хуни]] и [[Готи]].<ref>Вински З., О ровашеним фибулама Острогота и Тиринжана поводом ријетког тириншког налаза у Салони, ВАМЗ -{III}- .с. 6-7, Загреб 1972- 1973. </ref>

Салона је знатно оштећена инвазијом [[Авари|Авара]] и [[Словени|Словена]] око [[639.]] године.<ref>Charles George Herbermann, ''The Catholic Encyclopedia: An International Work of Reference'' (1913)</ref>

Град је у време највећег процвата имао око 50.000 становника унутар градских зидина. Дужина [[бедем]]а је износила 40.000 -{m}-. На западујезападу је настао {{јез-лат|Urbs Occidentalis}}, а на истоку {{јез-лат|Urbs Orientalis}}. И данас су видљиви остаци [[амфитеатар|амфитеатра]],[[форум]]а, [[терме|терми]], врата, бедема и канализационог система града. Најпознатија [[некропола]] из [[Римско царство|царског]] периода је {{јез-лат|in horto Metrodori}}, а из хришћанског периода гробље на Манастиринама.