Булоњска шума — разлика између измена

"''Булоњска шума''" је све што је преостало од некадашње [[храст]]ове шуме Рувре која се први пут помиње [[717]], у Повељи о Компијењу. Шилдерик II дао је земљиште на коришћење моћном опату од Сен Денија, који је саградио значајан број манастира. [[Филип Август]] је откупио највећи део шуме од монахâ из Сен Денија да би основао ловиште на краљевском земљишту. Године [[1256]]. Изабела од Француске (1225—1270), сестра [[Луј IX Свети|Луја IX Светог]], установила је Опатију Лонгшам. Булоњска шума је названа по граду [[Булоњ сир Мер]], у коме је [[Филип IV (краљ Француске)|Филип леIV БелЛепи]] обавио [[хаџилукходочашће|ходочашће (хаџилук)]].

Током [[Стогодишњи рат|Стогодишњег рата]], шума је постала реперна тачкаскровиште за разбојнике; [[1416]]—[[1417]]. трупе војводе од Бургоње спалиле су један део шуме. Под [[Луј XI|Лујем XI]], место је пошумљено, и започета је изградња два пута.

Након што је [[Франсоа I]] саградио Мадридски дворац (подигнут [[1526]]), Булоњска шума је постала место за светковине. Под Анријем II и Анријем III, ловиште је ограђено зидом са осам врата. [[Анри IV]] засадио је 1500015.000 [[дуд]]ова, у нади да ће зачети локалну индустрију свиле. Његова жена, Маргарита од Валоа, након што ју је оставио, повукла се у дворац -{Château de la Muette}-, у ''шуму''.