Дифракција — разлика између измена

По квантној теорији свака честица показује и таласне особине. Дакле и честице могу да интерферирају и дифрактују попут на пример звучних таласа. Заправо, дифракција електрона и неутрона, која је потврђена експериментом, је била битна појава за квантну механику јер је представљала јак аргумент у њену корист када су многи сумњали у њену исправност. [[Таласна дужина]] честица се назива [[де Брољева таласна дужина]] и износи ''λ=h/p'' где је h [[Планкова константа]] a -{p}- [[импулс]] ([[маса]]*[[брзина]] честице за честице које се не крећу брзинама блиским [[брзина светлости|светлосној]]). За макроскопске објекте ова таласна дужина је толико мала да се слободно може занемарити. Атом натријума[[натријум]]а који се креће брзином од 3000м/с има де Брољеву таласну дужину од 5 пикометара - дакле чак и атоми[[атом]]и имају јако мале таланеталасне дужине.

Особина честица да имају мале таласне дужине их чини идеалним за проучавање кристалних[[кристал]]них структура материјала у чврстом стању и великих [[молекул]]а попут [[протеин]]а.