Соколац — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 6:
{| border="0" cellpadding="2" cellspacing="0"
|}
|-
| colspan=2 align=center | [[Слика:Sokolac_polozaj.jpg|мини]]
|-
|-
| colspan=2 align=center | [[Слика:Grb_sokolac.gif|мини]]
Линија 29 ⟶ 32:
| 43,94 N <br> 18.81 E <br>
|}
Административно је подељена на 10 месних заједница са 80 насеља у којима живи око 15.500 становника. Соколац се налази у средишту [[Гласинац|Гласинца]], на [[надморска висина|надморској висини]] од 870 метара. Ова висораван са пространим ливадама и пашњацима окружена је четинарским шумама и врховима Романије, Боговићке планине, Градине, Рабра, Црног врха, Копита, Кратеља. Соколац је значајна саобраћајна раскрсница магистралних путева од [[Сарајево|Сарајева]] према [[Београд|Београду]], [[Ужице|Ужицу]], [[Јадранско море|Јадранском мору]]. Деценијама је носилац привредног развоја у општини Соколац била дрвна индустрија. Поред капацитета за примарну и финалну прераду дрвета, у Сокоцу су изграђене и фабрике металне индустрије, текстилне и кожарске индустрије (производња тепиха, дјечије конфекције и делова обуће).
 
===Привреда===
Деценијама је носилац привредног развоја у општини Соколац била дрвна индустрија. Поред капацитета за примарну и финалну прераду дрвета (Романија ад), у Сокоцу су изграђене и фабрике у металној индустрији (УНИС - Творница котрљајних лежаја), текстилној и кожарској индустрији (Фатес- производња тепиха, КТК - дечија конфекција и делови обуће), прехрамбеној индустрији (Романинка, Чоловић), грађевинарству и трговини. Већина од набројаних фабрика је у тешкој ситуацији, а у неколико је покренут и стечајни поступак. Последњих година у експанзији је тзв. мала привреда, тако да је у Сокоцу регистровано око 150 приватних предузећа и 175 радњи, претежно трговачких и угоститељских.
У Сокоцу је седиште и неколико великих предузећа од републичког и регионалног значаја, као што су: "[[Српске шуме]]", "[[Телеком Српске]]"- Радна јединица Српско Сарајево, "[[Српске поште]]" - Радна јединица Српско Сарајево и АД "[[Романијапутеви]]".
 
===Образовање, култура и информисање===
 
Основна школа у Сокоцу постоји више од 120 година. Наставу похађа око 1300 ученика. Број ученика је у порасту. У задње време урађено је доста на стварању бољих услова за рад у овој школи. Уз помоћ донација, обезбеђених преко аустријске невладине организације "Хилфсверк" школа је реоновирана и опремљена новим намештајем.
У Средњој школи, укључујући и Подручно одељење у [[Хан Пијесак|Хан Пијеску]], школују се ученици за виша занимања. Поред гимназије постоје и одељења шумарских и саобраћајних техничара, столара, возача и шумара.
Обе школе располажу кабинетима за информатику.
Установа за културу и Српско културно и просветно друштво "[[Просвјета]]" су организатори културних догађаја у општини, а најзначајнија манифестација је "Госпојинске вечери". Народна библиотека располаже фондом од око 15000 књига.
До [[2002]]. године Соколац је имао локалну радио-станицу "Романија" која је основана [[1975]]. године. Одлуком Регулаторне агенције за комуникације (ЦРА), чије је седиште у Сарајеву, овој радио-станици ускраћена је дозвола за рад, тако да од локалних медија постоји само лист [[СИН]] (Соколачке информативне новине), који излази једанпут месечно.
 
 
[[Слика:scpanorama.jpg|мини|лево|Соколац - панорама]]
Линија 35 ⟶ 51:
===Спорт===
 
У Сокоцу ради више спортских клубова организованих у Спортско друштво Гласинац. У заједничким лигама БиХ такмиче се женски одбојкашки клуб и шаховски клуб, а у прволигашкој конкуренцији у Републици Српској наступају кошаркашки и фудбалски клуб. Веома добре резултате постиже и атлетски клуб. Треба поменути и карате клуб као и смучарски клуб, чији су се такмичари истакли добрим резултатима на бројним такмичењима. Члан овог клуба, Бојан Самарџија је наступао за репрезентацију БиХ на [[Зимске олимпијске игре|Зимским олимпијским играма]] у [[Торино|Торину]] 2006. године