Утврђивање болести — разлика између измена

Је метода којом се ослушкују [[звук|звуци]] ([[шум]]ови) и друге звучне појаве које настају при раду поједних [[орган]]а у телу, као и њихове промена које могу да настану у току појединих [[болест]]и. Ослушкивање се може вршити директно постављањем ува на одређени део тела, или индиректно преко одређеног прибора који се користи у објективном прегледу.

 

Обухватају велики број поступака при којима се користе разни [[апарат]]и и опрема за утврђивање суштинских промена, функционалних особина и [[хистологија|анатомохистолошких промена ткива]], [[орган]]а, система органа и састав поједних ткивних [[течност]]и , у болесника.

 

[[Дијагноза]] болести је најкраћи могући израз о свим карактеристикама болести и она треба да обухвати и да искаже врсту болести (суштину промена у организму), место промена (који је орган захваћен), узрок ([[етиологија|етиологију]]), патогенезу, функционалне поремећаје, ток и исход болести. Дијагнозом се изражава и активност болести, да ли се ради о мирном или стално напредујућем облику, чији ток може бити спор или брз. Дијагноза није у стању (и не треба) <ref name="Ristić"/> да наведе све чињенице, али мора да садржи што више израза који јасно описују стање и врсту болести у неког болесника.

Дијагноза болести се утврђује на основу симптома и знакова болести ([[анамнеза|анамнезе]]) и опште инспекције болесника, али је исправније ако се дијагноза поставља након детаљно прикупњених података применом напред наведених поступака. Када се пажљиво прикупе сви подаци, они се детаљно анализирају и изводи се коначни закључак о свим карактеристикама (видовима) болести. Закључак који проистиче након наведене методологија утврђивања болести назива се [[дијагноза]] болести.

Извођење закључака у току постављања дијагнозе болести, назива се епикриза ({{јез-лат| epicrisis}}). Епикриза на најкраћи могући начин који на основу симптома и основних знакова болести и најбитнијих резултата допунских испитивања, треба да објасни на основу чега се дошло до дијагнозе болести.<ref name="Ristić"/>

 

 

Све прикупљене чињенице о болеснику (генералије) и његовој болести детаљно се уписују у медицинску [[документација|документацију]], која може бити у писаном или електронском облику (на [[рачунар]]у). Основну медицинску документацију чини болеснички картон (у установама основне заштите) и [[историја болести]] (у установама стационарне заштите).