Аријанство — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 4:
Аријанство нипошто није било само мала секта, већ је прерасла у велику цркву која се издавала као једина истинита. Цар [[Констанције]] (337-361), који је водио послове хришћанске цркве, је често стајао на страну Аријанаца. Под притиском цара, Атанасије је поново свргнут на саборима у Арлу [[353]]. и у Милану [[355]]. године. Почетком [[356]]. је у Александрију послат војсковођа Сиријан са налогом да ухапси Атанасија, али се он склонио у пустињу. Александријску катедру је заузео нови епископ Георгије, а за извесно време Александрија је постала аријански центар. У њој своју проповед започињу Аетије и Евномије.<ref>[http://www.geocities.com/Athens/Sparta/6701/at_vel_flo.html Атанасије Александријски]</ref> Цар Констанције II је а [[359]]. године сазвао аријански сабор у Равени. Византијски цар [[Валенс]] ([[364]]-[[378]]) је такође био аријанац.
Аријанство је постало прво хришћанско веровање преобраћених [[Германи|Германа]]. [[Епископ]] [[Вулфила]] био је аријанац и ревносно је ширио аријанско схватање хришћанства међу својом браћом по вери. Међу аријанцима било је толерантних хришћана попут Агиле, који је свом саговорнику Григорију из
== Извори ==
| |||