Андрија Гропа — разлика између измена

'''Андрија Гропа''' је био [[Срби|српски]] велможа из последње трећине [[XIV век]]а који носио титулу [[Велики жупан|(великог) жупана]]{{напомена|Иако се на новцу који је ковао помиње са титулом [[жупан]]а, сматра се да је носио титулу [[Велики жупан|великог жупана]].}} и владао [[Охрид]]ом, после [[Битка на Марици|битке на Марици]] [[1371]]. године.

Андрија Гропа потиче из [[Албанци|албанске]] породице, чији се поседи, у планинама северозападно од [[Охридско језеро|Охридског језера]], помињу још крајем [[XIII век]]а. Он је највероватније био вазал краља [[Вукашин Мрњавчевић|Вукашина]] ([[1365]]—[[1371]]), али је и у његово доба спадао међу моћнију властелу, јер се сматра да је, још док је Вукашин био жив, ковао сопствени новац{{напомена|Пронађене су четири различите врсте његовог новца, од чега се на три помиње са титулом (великог) жупана, док се на једној помиње без титуле, па се сматра да је она кована у доба док је био Вукашинов вазал.}}. После погибије браће [[Мрњавчевић]] у Маричкој бици, [[Септембар|септембра]] [[1371]]. године, њихов наследник, краљ [[Марко Мрњавчевић|Марко]] ([[1371]]—[[1395]]), није успео да очува целовитост њихове државе. У таквој ситуацији, Гропа је овладао Охридом и оженио се ћерком Андрије [[Мусаки]]ја, Кираном. Према наводима тзв. [[Мусакијева хроника|Мусакијеве хронике]], њих двојица су у савезу са [[Балшићи|Балшићем]] започели борбу против краља Марка, током које је Гропа заузео [[Костур (град)|Костур]], а овладао је и [[Дебар|Дебром]]. О његовој снази, сведоче и подаци да је ковао сопствени новац, али и да је његову власт признавао и властелин [[Остоја Рајаковић]], који је био сродник краља Марка, али и зет Андрије Гропе. Помиње се и у [[Византијско царство|византијским]] изворима, јер се сматра да се један помен жупана из тог доба односи на њега.

На Гропином новцу, кованом вероватно у Охридској ковници, налазили су се натписи на [[Старословенски језик|старословенском језику]]. Од четири пронађене врсте, на једној помиње без титуле, док се на осталима наводи као жупан и господар Охрида.

Он је [[1378]]. или [[1379]]. године постао ктитор охридске [[Црква Богородице Перивлепте|цркве Богородице Перивлепте]] (''светог Климента'').

Не зна се када је умро, а у Мусакијевој хроници наводи да је није имао потомака и да су његове земље припале њима после његове смрти, али је извесније да је њима завладао краљ Марко.