Дубровачки договор — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
{{радови у току}}
'''Дубровачки договор''' је споразум господара [[Црна Гора|Црне Горе]] владике [[Петар II Петровић Његош|Петра -{II}- Петровића Његоша]] и [[везир]]а [[Херцеговина|херцеговачког]] [[Али-паша Ризванбеговић Сточевић|Али-паше
У уговору је писало да се мир закључује „између независне области Црне Горе и пашалука херцеговачког“. Тиме је Али-паша био принуђен да прихвати чињеницу да води разговоре са једном сувереном страном, без обзира што је [[Порта]] формално није признавала. На сличан начин, поступио је и [[Босна|босански]] [[везир]] неколико година раније [[1838]]. Уговором је прецизирана граница између Црне Горе и Херцеговачког пашалука, која је ишла од врха [[Кучки Ком|Кучког Кома]] до [[Драгаљ]]а, остане као што је и до тада била.
У тачки 2.уговора се констатује да питање Грахова и Ускока остаје нерешено, јер је Али-паша изјавио како није овлашћен да расправља о територијалним питањима, али се обавезао да ће порадити код Порте да се образује комисија, у коју би ушли по један аустријски и [[Русија|руски]] чиновник, а која би расправљала и решила ово питање. У случају да се комисија не састане до [[1. јануара]] [[1844]], нагодили би се црногорски владика и херцеговачки везир.
Даље је решено да за то време нико не може да се сели са једне на другу страну, а све спорове би решавали владичини и Али-пашини представници (тачка 3.) Тада су се Његош и Али-паша чак побратимили.<ref>Текст др. Жарка Шћепановића, унив. проф Наставничког факултта у Никшићу у Енциклопедији Југославије ЈЛЗ „Мирослав Крлежа“ 1985. стр. 652.</ref>
Пошто током [[1843]] Порта није
==Референце==
{{извори}}
|