Хуршид-паша — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 3:
== Српски устанци ==
[[Черкези|Черкешког]] порекла, рођен је на [[Кавказ]]у као син хришћанског свештеника. Узет је као млад, преведен на [[Ислам]] и укључен у [[јаничар]]е.
Марта [[1809]]. године послат је у Србију у циљу сузбијања [[Први српски устанак|Првог српског устанка]] [[Карађорђе Петровић|Карађорђа Петровића]]. Спречио је 1809. године ослобађање Ниша победивши Србе под вођством Стевана Синђелића на Чегру. Успео је да окружи српску војску. Хуршид је након катастрофе искористио прегањање српских старешина, па је заобишавши Делиград стигао безмало до ушћа Мораве. Међутим морао се вратити са преласком Руса на Дунаву.
Када је стигао у Ниш од лобања српских војника сазидао је Ћеле кулу. Ћурчијама је плаћао за сваку одрану српску главу по 25 гроша. У три метра високу кулу уградио је 952 лобање. На свакој страни куле 14 редова по 17 лобања.
Године 1810. поражен је на Варварину, а 1811. изиграли су његове предлоге које је као велики везир учинио Карађорђу: да се од Србије образује кнежевина са правима које су имале кнњжевине Влашка и Молдавија. Због тих неуспеха је смењен са положаја Великог везира и постављен на место Нишког паше.
Дана [[5. септембра]] [[1812]]. године именован је за [[Велики везир|Великог везира]], што је обављао до [[1. априла]] [[1815]]. године. Остао је током кампање у Србији као ''сераскер'', и уништио је револт уласком у [[Београд]] у октобру [[1813]]. године. Командовао је војском од осамдесетпет хиљада људи и продро је са југа. Те године је именован за [[везир]]а Босне и одатле је успешно командовао противу [[Други српски устанак|Другог српског устанка]] [[Милош Обреновић|Милоша Обреновића]].
== Гушење устанка Али-паше и Грчке револуције ==
| |||