Географија (Птолемеј) — разлика између измена

'''''Географија''''' или '''''Приручник географије''''' ([[старогрчки]], {{јез-гр|Γεωγραφικὴ Ὑφήγησις}}; ''-{Geographike Hyphegesis}-''; {{јез-лат|Geographia}} или старији назив '''-{Cosmographia}-'''), најважније [[Клаудије Птоломеј|Птоломејево]] дело изузевши ''[[Алмагест]]''. То је збирка онога што је било познато о [[географија|географији]] света у [[Римско Царство|Римском Царству]] у [[2. век|2. веку]]. Птоломеј се углавном ослањао на радове ранијег [[географ]]а [[Маринос из Тира|Мариноса из Тира]], као и на [[географски лексикон|географске лексиконе]] Римског и [[Персијско Царство|Персијског Царства]], мада је већина његових извора који се односе на границе изван Царства непоуздана.

 

 

==Принципи картографирања==

Птоломеј је такођер измислио и осигурао инструкције за израду карата како читавог насељеног света (''[[екумена|oikoumenè]]'') тако и римских провинција. У другом делу ''Географије'' припремио је потребне [[топографија|топографске]] пописе и наслове карата. Његова се ''-{oikoumenè}-'' простирала 180 степени географске дужине од Канарских острва у [[Атлантски океан|Атлантском океану]] па све до [[Кина|Кине]], затим 80 степени географске ширине од Арктика до [[Индије|Источне Индије]] и ка југу дубоко у [[Африка|Африку]]; Птоломеј је био свестан чињенице да познаје само четвртину [[Земаљска кугла|земаљскe куглe]].

 

 

==Рецепција у ренесанси==

Птоломејев текст стигао је из [[Византија|Византије]] у [[Италија|Италију]] око [[1400]]. године. Прво штампано издање, вероватно је објављено [[1477]]. у [[Болоња|Болоњи]], била је прва штампана књига с [[гравирање|гравираним]] илустрацијама. Уследила су многа издања (која су често у почетку била у [[дрворез]]у) од којих су нека следила традиционалне верзије карата, док су их друга допуњавала.<ref>Давид Ландау и Петер Паршал. -{David Landau & Peter Parshall, The Renaissance Print}-, пп 241-2, -{Yale}-, 1996, ИСБН 0300068832</ref> Издање штампано [[1482]]. у [[Улм]]у било је прво издање које је штампано северно од [[Алпи|Алпа]]. Године [[1482]]. [[Франческо Берлинхери]] штампао је прво издање на [[италијански језик|италијанском]] народном језику. Карте су изгледале изобличене у поређењу с модерним картама, јер су Птоломејеви подаци били непоуздани. Један од разлога била је Птоломејева погрешна процена величине Земље, коју је проценио премаленом: док је [[Ератостен]] проценио за дужину једног степена на глобусу на 700 ''стадијума'', Птоломеј у ''Географији'' користи дужину од 500 ''стадијума''. Не зна се јесу ли наведени географи користили једнаку меру ''стадијума'', али ако се претпостави да су се обојица придржавала традиционалног атичког ''стадијума'' који је износио 185 метара, онда је старија процена за 1/6 превелика, а Птоломејева вриједност за 1/6 премалена. Будући да је Птоломеј све своје топографске координате изводио претварањем мерених удаљености у углове, његове су карте биле изобличене. Његове су вредности географске ширине стога правиле грешку до 2 степена. За географску дужину та су одступања била још и гора, јер није постојала поуздана метода одређивања географске дужине; Птоломеј је био врло свестан тога. Штавише, то је остао главни проблем у географији све до открића [[поморски хронометар|поморског хронометра]] на крају [[18. век|18. векаа]]. Птоломејева изворна топографска листа данас се не може реконструирати: дугачке таблице испуњене бројевима преносиле су се касније кроз разне копије које су садржавале бројне преписне грешке, а многи су додавали и исправљали топографске податке: то је доказ трајне популарности овог утоцајног дела у [[Историја картографије|историји картографије]].