Географија (Птолемеј) — разлика између измена

[[Слика:Servet Ptolomei geographicae enarrationis.jpg|мини|250п|Насловна страна издања из 1535. године.]]

 

''Географија'' се састоји од два дела: прву књигу чини расправа о подацима и коришћеним методама; а друга, трећа, четврта и пета књига чине [[Атлас (картографија)|атлас]]. Изворно дело састојало се од [[Карта (мапа)|карата]], али су оне због тешкоћа при преписивању избачене тоеком преноса рукописа. Дело су открили и користили током векова многи познати људи широм света. Арапски писац и географ [[Ал-Масуди]], док је писао око [[956]]. године, споменуо је обојену карту из ''Географије'' која је имала уцртаних 4530 градова и преко 200 планина. [[Византија|Византијски]] [[монах]] [[Максим Плануд]] пронашао је копију ''Географије'' [[1295]]. године, а како није било карата у његовој копији, одлучио је нацртати властите карте на темељу координата пронађених у тексту. У [[Фиренца|Фиренци]] је [[1397]]. године [[Емануел Кризолора]] дао копију [[Пало Строци|Палу Строцију]]. Први превод на латински – ''{{јез-лат|Geographia Claudii Ptolemaei}}'' – сачинио је [[1406]]. године [[Фиренца|Фирентинац]] [[Ђакомо да Скарпериа]] (''{{јез-лат|Jacobus Angelus}}''), па су од тада настали бројни преводи на друге језике доступни широм света.

 

Као и с моделом [[Сунчев систем|Сунчевог система]] у ''Алмагесту'', Птоломеј је све информације објединио у велику шему. Свим местима и географским обележјима која је познавао доделио је [[координата|координате]], поставивши их у [[мрежа|мрежу]] која се простирала по читавом глобусу. [[Географска дужина|Географску дужину]] мерио је од [[екватор]]а као и данас, али ју је Птоломеј више волио изразити у форми трајања најдужег дана уместо употребе [[лучни степен|лучних степени]] (дужина [[најдужи дан|најдужег дана]] се повећава од 12ч до 24ч како се иде од екватора према [[Арктички поларни круг|поларном кругу]]). Нулти [[меридијан]] поставио је на најзападнију тада познату земљу, [[Канарска острва]].

 

[[Слика:PtolemyWorldMap.jpg|мини|250п|[[Птоломејева карта света]] реконструирана према Птоломејевој ''Географији'' (око 150. н. е.) с означеним земљама „-{Serica}-“ и „-{Sinae}-“ ([[Кина]]) на крајње десној страни и иза острва „-{Taprobane}-“ ([[Шри Ланка]], претеране величине) и „-{Aurea Chersonesus}-“ ([[Југоисточна Азија]]).]]

Птоломеј је такођер измислио и осигурао инструкције за израду карата како читавог насељеног света (''[[екумена|oikoumenè]]'') тако и римских провинција. У другом делу ''Географије'' припремио је потребне [[топографија|топографске]] пописе и наслове карата. Његова се ''-{oikoumenè}-'' простирала 180 степени географске дужине од Канарских острва у [[Атлантски океан|Атлантском океану]] па све до [[Кина|Кине]], затим 80 степени географске ширине од Арктика до [[Индије|Источне Индије]] и ка југу дубоко у [[Африка|Африку]]; Птоломеј је био свестан чињенице да познаје само четвртину [[Земаљска кугла|земаљскe куглe]].

[[Географска карта|Карте]] темељене на научним принципима израђивале су се од [[Ератостен]]овог времена ([[3. век п. н. е.]]), али је Птоломеј усавршио [[картографска пројекција|пројекције]]. Зна се да је карта света заснована на ''Географији'' била приказана у [[Аутун]]у у [[Галија (римска провинција)|Галији]] у позном римском периоду.

 

[[Слика:Ptolemaios 1467 Scandinavia.jpg|мини|250п|[[Скандинавија]] у Замојсковом кодексу Птоломејеве ''Географије'' око [[1467]]. (Национална библиотека, [[Варшава]]).]]

Птоломејев текст стигао је из [[Византија|Византије]] у [[Италија|Италију]] око [[1400]]. године. Прво штампано издање, вероватно је објављено [[1477]]. у [[Болоња|Болоњи]], била је прва штампана књига с [[гравирање|гравираним]] илустрацијама. Уследила су многа издања (која су често у почетку била у [[дрворез]]у) од којих су нека следила традиционалне верзије карата, док су их друга допуњавала.<ref>Давид Ландау и Петер Паршал. -{David Landau & Peter Parshall, The Renaissance Print}-, пп 241-2, -{Yale}-, 1996, ИСБН 0300068832</ref> Издање штампано [[1482]]. у [[Улм]]у било је прво издање које је штампано северно од [[Алпи|Алпа]]. Године [[1482]]. [[Франческо Берлинхери]] штампао је прво издање на [[италијански језик|италијанском]] народном језику. Карте су изгледале изобличене у поређењу с модерним картама, јер су Птоломејеви подаци били непоуздани. Један од разлога била је Птоломејева погрешна процена величине Земље, коју је проценио премаленом: док је [[Ератостен]] проценио за дужину једног степена на глобусу на 700 ''стадијума'', Птоломеј у ''Географији'' користи дужину од 500 ''стадијума''. Не зна се јесу ли наведени географи користили једнаку меру ''стадијума'', али ако се претпостави да су се обојица придржавала традиционалног атичког ''стадијума'' који је износио 185 метара, онда је старија процена за 1/6 превелика, а Птоломејева вриједност за 1/6 премалена. Будући да је Птоломеј све своје топографске координате изводио претварањем мерених удаљености у углове, његове су карте биле изобличене. Његове су вредности географске ширине стога правиле грешку до 2 степена. За географску дужину та су одступања била још и гора, јер није постојала поуздана метода одређивања географске дужине; Птоломеј је био врло свестан тога. Штавише, то је остао главни проблем у географији све до открића [[поморски хронометар|поморског хронометра]] на крају [[18. век|18. векаа]]. Птоломејева изворна топографска листа данас се не може реконструирати: дугачке таблице испуњене бројевима преносиле су се касније кроз разне копије које су садржавале бројне преписне грешке, а многи су додавали и исправљали топографске податке: то је доказ трајне популарности овог утоцајног дела у [[Историја картографије|историји картографије]].

 

{{извори}}

 

* [[Диодор са Сицилије]]

* [[Географија у средњевековном исламу]]

* [[Страбон]]

 

* [http://penelope.uchicago.edu/Thayer/E/Gazetteer/Periods/Roman/_Texts/Ptolemy/home.html Птоломејева Географија на -{LacusCurtius}-] (енглески превод, непотпун)

* [http://dsr.nii.ac.jp/toyobunko/III-2-F-b-2/V-1/page/0162.html.ja Птоломејеви изватци о земљи Серес (Кина)] (енглески превод)